Астрономи су недавно открили да Сунце, централна звезда нашег Сунчевог система, има нешто мањи радијус него што се раније веровало. Њихово откриће могло би имати дубоке импликације на разумевање унутрашњих процеса Сунца.
У студији која је тренутно под рецензијом и доступна на арКсив репозиторијуму, астрофизичари Масао Таката и Даглас Гоф истраживали су унутрашњу динамику Сунца испитивањем звучних таласа заробљених у његовој врућој плазми, познатих као п-модови. Они нуде свеобухватнији поглед на унутрашњост Сунца у поређењу са другим осцилацијама звучних таласа, пише „Сајенс алерт“.
Нови модел за мерења Сунчевог полупречника
Да би се разумео значај овог открића, Сунце се може замислити као звоно које стално вибрира, које непрестано ометају бројне силе, производећи безброј осцилирајућих звучних таласа или „модова“. Модови укључују п-таласе, повезане са флуктуацијама притиска, и г-режиме, који се крећу горе-доле због гравитације и називају се ф-модови када су ближе површини Сунца.
Како звезде постају гушће, појављују се различити модови који описују њихове карактеристике. Ф-режими су посебно корисни за проучавање Сунчеве вреле плазме, док су п-режими кључни за разумевање Сунчевих „сферичних хармоника“.
П-режими потичу од флуктуација притиска у унутрашњости Сунца. Како ови таласи путују ка споља и достижу површину Сунца, рефлектују се према унутра и савијају док пролазе кроз турбулентну плазму. Анализом великог броја ових облика, научници могу да конструишу детаљну слику структуре и понашања Сунца.
Значајне последице
Традиционално, референтни модел Сунчевог сеизмичког радијуса заснива се на ф-модовима. Међутим, неки астрономи тврде да они нису сасвим поуздани јер се не протежу до ивице фотосфере Сунца. Уместо тога, изгледа да су у интеракцији са „фантомском површином“, објаснили су Таката и Гоф.
П-модови се сматрају поузданијим јер су мање под утицајем магнетних поља и турбуленције у горњем граничном слоју Сунчеве конвекционе зоне. Таката и Гоф тврде да би при одређивању радијуса Сунца путем сеизмичких мерења п-модови требало да буду пожељнији избор.
Њихови прорачуни, засновани искључиво на фреквенцијама п-мода, сугеришу да је радијус фотосфере Сунца нешто мањи од конвенционалног соларног модела. Иако је разлика мала, она има значајне импликације.
Астрофизичарка Емили Брунсден, која није била укључена у студију, приметила је да би прилагођавање традиционалног модела да би се прилагодили овим налазима било сложено због мноштва фактора који су у игри.