Очекивали су сви у Звезди, надали се навијачи да би Лајпциг могао да падне у том 4. колу Лиге шампиона, чиме би била напраљена прекретница у сезони, а догодило се потпуно супротно.
Тачније, уследио је судар с реалношћу. Лајпциг је далеко бољи и озбиљнији тим од српског шампиона који ове сезоне под тренерском палицом Израелца Барака Бахара не успева да пронађе добитну комбинацију.
А када је реч о комбинацијама, тактици, формацији, стиче се утисак да је Бахаров „бућкуриш“ који је смућкао у нади да изненади Немце, био кобан по Звезду.
Почетак против Лајпцига са Букаријем који обично напада као десно крило, овога пута на супротниј страни, повремено и у шпицу, није угрозио ривала. Није то био једини експеримент из ординације Барака Бахара, било их је још неколико. Дефанзивни везни Срђан Мијаиловић поново је морао да игра десног винг-бека, док тим који јури победу стартује утакмицу без класичног нападача!? Зашто? То зна само изумитељ бућкуриша Барак Бахар.
Није било Шерифа у стартних 11, ни Олајинке, Красо је био најистуренији уз Лучића и Букарија, али је јасно да ниједан од наведене тројице није центарфор, класична деветка. Можда „лажна“, али никако класична.
Ни ту експериментима у режији изралеског стручњака није крај. Звезда је у двобој 4. кола Лиге шампиона ушла без класичног здањег везног, јер на терену није било Марка Стаменића, а очекивати од Мирка Иванића или Хванга, као и Канге да раде „прљав посао“ и да разбијају нападе противника и кваре му игру, то једноставно њима није у опису посла.
Али, ни ту није крај. Родић који се најбоље сналази на позицији левог бека, поново је чинио одбрамбени трио испред Глазеровог гола и дејствовао је као класична штопер, у тандему са Насером Ђигом и капитеном Александром Драговићем.
Толико измена, промена у формацији када је у питању стартних 11 довело је до тога да ни сама Звезда не зна шта игра, а Бахаров „бућкуриш“ резултирао је поразом црвено-белих и опроштајем од Лиге шампиона после четири одиграна кола, и то у сезони када је генерални директор Звездан Терзић најавио искорак на европској сцени, а догодило се потпуно супротно...