Урсула фон дер Лајен је, на конференцији за новинаре у Бриселу након представљања извештаја ЕК о проширењу, истакла да се за отварање врата за БиХ, морају предузети конкретни кораци.
„БиХ препоручујемо отварање приступних преговора након што одређени критерији буду испуњени. Отварамо врата широко и позивамо БиХ да кроз та врата прође. Да би се то направило, БиХ мора да покаже резултате и направи корак ка напретку да бисмо наставили преговоре са БиХ за приступање у ЕУ“, додала је она.
Урсула фон дер Лајен је навела да су препознати кораци који су направљени у БиХ, од брзог формирања Савета министара БиХ, али и преданост циљу приступања Европској унији.
„Препознајемо број ‘позитивних политичких корака у БиХ’. Устрајност политичких субјеката уродила је плодом. Видимо борбу која се води против организованог криминала, прања новца и тероризма, али исто тако са забринутошћу видимо ‘противуставне мере од стране представника Републике Српске’. Због тога ће БиХ морати ускладити одређене принципе, а датом о напретку ће Европска комисија обавестити у марту 2024. године“, истакла је она, пренео је РТРС.
Из Европске комисије додају да је усвајање Пакета проширења историјски корак за грађане.
Оливер Вархељи, европски комесар за проширење прокоментарисао је да је то начин убрзавања интеграције земаља Западног Балкана са Европском унијом.
„Ово је начин да убрзамо интеграцију привреде, друштава и уопште земаља Западног Балкана са Европском унијом. То доноси предности са обје стране и зато треба да Западом Балкану пружимо предности чланства и прије него што до чланства дође. Желимо да интегришемо оне партнере Западног Балкана који то желе раније, имајући у виду све обавезе наших прописа и правила, а ми смо спремни да им помогнемо“, додао је Вархељи.
План раста за Западни Балкан прилика за рану интеграцију у ЕУ
План раста ЕУ за Западни Балкан потпуно је нови и смео приступ који служи као катализатор напретка да се затвори економски и друштвени јаз између Западног Балкана и ЕУ и створи прилика за рану интеграцију региона у ЕУ, пре него што јој се дефакто придружи, изјавио је данас европски комесар за проширење и суседску политику Оливер Вархељи и истакао да се у оквиру њега предлаже финансијска помоћ од шест милијарди евра.
Вархељи је на конференцији за новинаре у Бриселу оценио да се у процесу проширења увек говори о "институционалном делу посла" и позвао да се фокус овог пута ствари на "стварну интеграцију на терену", што значи бављење тиме како ће ЕУ убрзати интеграцију привреда, душтава и држава, заједно са партнерима на Западном Балкану.
"То доноси стварне предности за обе стране, а требало би да донесе корист од чланства чак пре приступања", рекао је Вархељи.
Он је истакао да план има четири аспекта, од којих први подразумева што бржу интеграцију заинтересованих партнера са Западног Балкана у оквиру четири слободе, односно у области слободног кретања људи, роба, капитала и услуга и да се што брже изборе са преузимањем свих обавеза које произилазе из процеса и правила ЕУ.
Он је истакао да је ЕУ у том смислу спремна да им помогне и стави на располагање свако за то потребно средство, али да заузврат тражи да то у великој мери допринесе просперитету, стабилности и безбедности региона.
"Зато од њих тражио да се једни према другима односе како ће се односити према нама, што значи једном када су интегрисани у оквиру четири слободе, требало би да узврате то другим партнерима на Западном Балкану", рекао је Вархељи.
Он је додао да је други кључни стуб овог плана да се помогне партнерима на Западном Балкану да убрзају процес реформи јер интегрисање у оквиру четири слободе подразумева тешке и комплексне реформе.
"Тешке и комплексне реформе које ће користити земљама Западног Балкана", нагласио је Вархељи и додао да ЕУ зато жели да са земљама Западног Балкана заједно изради детаљан план за сваку годину како би се убрзао напредак на терену када је реч о реформама, укључујући у областима владавине права и демократије као кључним условима за сваку интеграцију у ЕУ.
Као трећи аспект истакао је да, када се ове земље интегришу са тржиштем и социјалним системима ЕУ, не могу саме на том путу да затворе јаз у финансијској подршци и да је зато ЕУ спремна да обезбеди додатну подршку да убрза тај заједнички рад. "Зато предлажемо Савезу да повећа финансијску подршку за агенду реформи и обезбедимо додатних 6 милијарди евра", рекао је Вархељи.
Он је нагласио да је подстицај Западном Балкану потребан и том региону, али и ЕУ.