Момак рођен 1998. године био је перспективни дефанзивац у ФК Рад, предвиђала му се и професионална каријера, али га је пут одвео на кошаркашки терен, где је већ био његов рођени брат Петар.
Нашао се млађи Аранитовић, рођени Београђанин, у сјајној генерацији омладинаца Звезде коју је водио тренер Драган Јаковљевић, између осталих ту су били још Бориша Симанић и Алекса Раданов и прогнозирало се да ће управо тај трио бити будућност Звезде.
Симанић и Раданов јесу добили какву-такву шансу у Звезди, Аранитовић није и преко Меге је стигао у редове Партизана.
За две године није успео да обезбеди статус стандардног првотимца, носећи се са последицама две тешке повреде.
Отишао је најпре у Француску, кратко се задржао у Холандији, вратио се потом у Србију, понео дрес Младости из Земуна, а после добре сезоне у литванској Џукији стигао је у загребачку Цибону.
Помало изненађујући потез, али посрнули великан југословенске, потом и хрватске кошарке, морао је да „склепа“ тим како би уопште ушао у такмичење и у тим околностима Аранитовић је показао сав свој таленат.
После периода прилагођавања, Аранитовић је у првој сезони постао најбољи играч Цибоне, проводио је готово 27 минута на терену уз нешто више од 11 поена по мечу, а у овој је потпуно преузео конце игре.
На првих шест мечева у АБА лиги просечно убацује 15,5 поена, сваки пут кад се појавио на терену имао је двоцифрен учинак, а против Партизана је убацио чак 21 поен.
Партије Аранитовића није могао да не примети легендарни кошаркаш и тренер Александар Петровић, јавно га је похвалио на друштвеним мрежама.
„Невероватна је количина енергије којом овај момак, Александар Аранитовић, брани боје Цибоне у њеним најтежим тренуцима од оснивања. И не постоји други начин него да му се јавно захвалим. Сани, у име свих оних који су носили овај дрес, једно велико – хвала!“, навео је Петровић, брат легендарног Дражена.