Прва трансплантација целог ока човеку, што је успех поздрављен као напредак иако пацијент није повратио вид на то око.
„Сама чињеница да смо трансплантирали око је огроман корак напред, нешто о чему се вековима размишљало, али никада није урађено“, рекао је др Едуардо Родригес, који је предводио хируршки тим тим на универзитетској клиници NYU Langone Health.
До сада су лекари могли да трансплантирају само рожњачу, преноси Ројтерс.
Прималац ока, Арон Џејмс, је 46-годишњи војни ветеран из Арканзаса који је преживео несрећу изазвану струјом високог напона на послу која му је уништила леву страну лица, нос, уста и лево око.
Операција трансплантације трајала је 21 сат.
Родригес је рекао да су у почетк, доктори су само планирали да укључе очну јабучицу као део трансплантације лица из козметичких разлога.
„Када би дошло до неког облика обнављања вида, било би дивно, али... циљ је био да извршимо техничку операцију, и да очна јабучица преживи“, додао је он, напомињући да тренутно, пресађено око не комуницира са мозгом преко оптичког нерва.
Да би подстакли зарастање везе између оптичких нерава донатора и примаоца, хирурзи су сакупили одрасле матичне ћелије из коштане сржи донора и убризгали их у оптички нерв током трансплантације, како би заменили оштећене ћелије и заштитили нерв.
„Трансплантација одрживе очне кугле отвара многе нове могућности, чак и ако се вид у овом случају не врати”, рекао је Родригес.
Други истраживачки тимови развијају начине за повезивање нервних мрежа у мозгу са очима без вида уметањем електрода, на пример, како би се омогућио вид, рекао је он.
„Ако можемо да радимо са другим научницима који раде на другим методама враћања вида или враћања слика у визуелни кортекс, мислим да смо корак ближе“, рекао је Родригес.
Он је навео да би пацијент ипак могао да поврати вид на трансплантираном оку.
„Мислим да нико не може да тврди да ће видети. Али по истом принципу, не могу да тврде да он неће видети“, рекао је Родригес и додао да је задовољан постигнутим резултатом ове „технички захтевне операције“.