„Живи фосили“
Ове животиње са бодљама као у јежа, њушком мравоједа и кљуном и стопалима као у кртице сматрају се „живим фосилима“, а име су добиле по чувеном природњаку сер Дејвиду Атенбороу (Zaglossus Attenboroughi).
Дугокљуне ехидне појавиле су се пре око 200 милиона година, када су диносауруси лутали Земљом, а до сада је једини доказ њиховог постојања био 62-годишњи музејски примерак мртве животиње који је био под строгим надзором у холандском природњачком музеју.
„Цео тим је био еуфоричан због открића“, рекао је за Би-Би-Си др Џејмс Кемптон, који је предводио међународни тим на једномесечној експедицији у станишту индонежанске прашуме и планинском ланцу Киклоп на надморској висини од 2.000 метара.
Осим платипуса, ехидна је једини сисар који полаже јаја. Од четири врсте ехидне, три имају дуге кљунове, а Атенбороова ехидна и западна ехидна сматрају се критично угроженим.
Живи свет Киклопских планина
Иначе, Киклопске планине су стрме и опасне за истраживање. Научници су морали да се пењу на уске гребене прекривене маховином и корењем дрвећа, често у кишним условима, са стрмим литицама са обе стране. Два пута током њиховог успона планине су биле погођене земљотресима.
„Клизите свуда, а око вас су отровне животиње, смртоносне змије и пијавице“, рекао је др Кемптон.
Његов колега, др Леонидас-Романос Давраноглу, грчки ентомолог, сломио је руку у првој недељи експедиције, али је ипак остао у планинама да прикупи драгоцене примерке.
„Већ смо потврдили неколико десетина нових врста инсеката, али очекујемо да ће их бити много више. Пронашли смо и потпуно нову врсту ракова који живе на дрвећу као и до сада непознат пећински систем“, похвалио се овај научник.
Др Кемптон каже да се нада да ће поновно откривање ехидне и других нових врста помоћи даљем очувању Киклопских планина.
Иако је критично угрожена, Атенбороова дугокљуна ехидна тренутно није заштићена врста у Индонезији. Научници чак и не знају колика је њена популација нити да ли је одржива.