Обележавање Дана примирја: Положени венци код Спомен- костурнице бранилаца Београда на Новом гробљу

Централну церемонију полагања венаца и одавања почасти предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председник Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Србије Никола Селаковић.

Полагање венаца у склопу обележавања Дана примирја у Првом светском рату

Венце су положиле и делегације Министарства одбране и Војске Србије, представници Града Београда, представници удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, борачких удружења и дипломатског кора.

Данас су положени венци и код Спомен - костурнице руских војника страдалих у Првом светском рату, а у церемонији је учествовао амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко.

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко на церемонији обележавања Дана примирја

Церемонија полагања венаца одржана је и на Француском гробљу код Спомен - костурнице руских војника страдалих у Првом Светском рату, као и на гробљу Комонвелта.

Руска делегација на церемонији полагања венаца код Спомен - костурнице руских војника страдалих у Првом светском рату на челу са амбасадором Александром Боцан-Харченком

Церемонију полагања венаца на гробљу палих бораца Комонвелта организовала је Амбасада Канаде у Београду.

У њиховом саопштењу се подсећа да сваке године 11. новембра Канађани, Аустријанци, Британци и остали чланови земаља Комонвелта обележавају Дан примирја и на тај начин одају почаст онима који су се борили и дали животе за своју земљу у Првом светском рату, Другом светском рату и Кореанском рату.

Полагање венаца код Спомен - костурнице руских војника страдалих у Првом светском рату

Амбасада наводи и да се на Дан примирја носи цвет мака, као подсетник на крваво-црвени цвет који још увек расте на местима битака у Француској и Белгији.

Полагање венаца код Спомен - костурнице руских војника страдалих у Првом светском рату

Министар Вучевић положио венац на Споменик Незнаном јунаку

Изасланик председника Републике и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића, потпредседник Владе и министар одбране Милош Вучевић положио је данас венац на Споменик Незнаном јунаку на Авали, поводом Дана примирја у Првом светском рату.

Министар Вучевић положио венац на Споменик Незнаном јунаку поводом Дана примирја

Министар Вучевић положио је венац у пратњи начелника Генералштаба Војске Србије генерала Милана Мојсиловића и начелника Оперативне управе Генералштаба генерал-мајора Тиосава Јанковића, саопштило је Министарство одбране.

Вучевић је, после полагања венца, уз интонирање химне Републике Србије и свечани строј Гарде Војске Србије, у спомен-књигу уписао да су нам слободу, мир и љубав према отаџбини, породици, према ближњем свом оставили у наследство сви знани и незнани јунаци пали у ослободилачким ратовима Србије.

„Њихов залог били су њихови животи. То нас обавезује као људе, као њихове синове и кћери, унуке и праунуке да се вечно клањамо сенима ових бесмртних јунака. Њихова жртва треба да нам буде завет и водиља да свим својим срцем и душом бранимо и градимо нашу отаџбину. Да је чувамо за будућа поколења, за сву нашу децу, јер је сав смисао наше борбе сигурна, вечна и срећна наша отаџбина Србија!“, уписао је Вучевић у спомен-књигу.

Дан примирја у Првом светском рату обележава се у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када је у француском граду Компјену потписано примирје, чиме је окончан Први светски рат.

Примирјем потписаним пре 105 година, у Француској, обустављене су борбе у Првом светском рату између земаља Антанте и Немачке, а Даном примирја у свету се обележава и завршетак најразорнијег рата који је историја до тада забележила.

Немачком пристанку на примирје, чиме је рат окончан, односно борбе обустављене, претходиле су капитулације немачких савезника, Бугарске, Турске, Аустроугарске.

Примирје је затим обнављано до коначног закључења мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.

Последице рата, узимајући у обзир величину земље и бројност популације, биле су најтрагичније по Србију, а процењује се да је страдало више од 1, 24 милиона људи односно 28 процената популације из 1914. године.