ДРУШТВО

Опрезно са газираним пићима – да не прођемо као Хрвати

Природно негазираним пићима додаје се угљен диоскид, водама се додају укус и боја, флаше се држе на сунцу, па се тек накнадно расхлађују у фрижидерима и ланац путање производа „од њиве до трпезе“ врло често није испоштован. Непоштовање Закона о безбедности хране могло би врло лако довести до тровања.
Sputnik
Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић апелује да су ризици избегавања Закона о безбедности хране велики, а да они који „врдају“ пролазе некажњено, те да сценарио тровања који је захватио Хрватску може врло лако и нама да се деси.
Талас тровања газираним пићима захватио је више градова у Хрватској, а за сада су се јавила 34 грађанина у 10 различитих болница широм земље. Спорна пића припадају Кока-колиној линији производа и компанија је одлучила да повуче из продаје једну серију обичне кока-коле у пластичној литарској амбалажи, као и две серије Ромерквеле воде са укусом боровнице и нара у стакленој амбалажи.
Када су у питању газиране воде, уколико нису природно газиране, њима се додаје угљен диоксид. Прво питање јесте да ли је то природно минерална или дорађена вода. Друго питање јесте које су то ароме које се додају. Имате и код нас на тржишту разне укусе обичних и газираних вода. Поставља се и питање о којем ретко ко жели да разговара, а то је питање Закона о безбедности хране, односно путовања хране „од њиве до трпезе“, говори Паповић за Спутњик.

Ко је одговоран?

Он напомиње да се увек заборавља да је одговорност за безбедност производа на произвођачу, дистрибутеру и трговцу и да поменути ланац мора испуњавати неопходне критеријуме како не би дошло до контаминације производа. То, говори Паповић, значи да се, на пример, пластичне или стаклене флаше воде, али и сокова, не смеју држати данима на сунцU, па је након тога унети у фрижидер ради расхлађивања.
Овакав немар се, каже он, пречесто дешава и сви смо му сведочили у некој прилици. Флаше се напољу држе данима, чак и лети, испред или иза великих трговинских ланаца. Касније се стављају у фрижидер, па опет ваде, премештају, распоређују. Посебно је упитно стање флаша које се држе у аутоматима.
Све што је за људску употребу мора да има код следљивости, што значи да мора да се зна ко је произвео, у којој смени је произвео, ко је дистрибуирао, ко је превозио, ко је складиштио, како је чувана та вода и како је дошла до крајњег потрошача. Ту постоји опасност од контаминације и од саме пластике и од арома које се додају, поготово када су у питању газиране воде.
У Србији, говори Паповић, није било сличних примера тровања попут ових у Хрватској, али није немогуће да до њих дође. Он апелује на наше грађане да буду веома опрезни, поготово када је реч о новонасталим пићима и додаје да је боље попити и „чесмушу“ него нешто у чији квалитет нисмо сигурни.
Коментар