Митрополит Јоаникије упитао је верни народ шта би Црна Гора била без Немањића.
„Велика су добра учинили и своме роду и својој Цркви, али кад њих помињемо треба да се присетимо великог наслеђа Немањића и у Црној Гори. На подручју данашње Црне Горе делују три епархије које је основао Свети Сава: Зетска – садашња Митрополија црногорско-приморска, Будимљанска, Хумска”, рекао је Владика Јоаникије.
Затим је подсјетио какво су нам културно насљеђе оставили Свети Немањићи, у које рачунамо и браћу Немањину и њихово потомство. Они су оставили велики траг у Црној Гори и насљеђе са којим можемо да се поносимо, које нас представља у цијелом свијету као културни народ.
„Шта би Црна Гора била без Мирослављевог јеванђеља, без писмености која се развила у доба Немањића, без Светосавске крмчије, без манастира Светих Архангела на Превлаци, манастира Врањине, Цркве Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, манастира Вољавца, манастира Ђурђевих Ступова, а посебно шта би била без манастира Мораче? Шта је била без оног насљеђа Немањића које су продужавали Лазаревићи, Балшићи, Црнојевићи? Сви су се ослањали на Немањиће, треба да се тога подсјетимо, као што су се подсјећали и Петровићи цијело вријеме.Колико је Владика Василије величао Немањиће! Колико је честити краљ Никола величао Немањиће, он је ваистину себе сматрао њиховим наследником, и био је по много чему”, казао је Митрополит црногорско-приморски Јоаникије.
Подсјетио је да се говорило, када је књаз Никола обновио манастир Ћипур: Ето честити књаз већ се уподобио као ктитор великим Немањићима, а када је подигао никшићку цркву, митрополит црногорски и приморски Митрофан Бан је упоређивао тај свети храм са Студеницом, са Високим Дечанима, са Хиландаром и осталим српским светињама, као и да су цетињске новине и часописи у доба Књажевине и Краљевине, на културним странама, поред догађања у окружењу и Европи, објављивали 30 одсто онога што се односило на насљеђе Немањића.
Владика је поручио да ми његујемо и обнављамо памћење, а тиме обнављамо памет и своју душу и оно дубинско заједништво.
„Заједништво прије свега са нашим прецима, али заједништво и у овом времену и, ако Бог да, у будућа времена, јер нема правог заједништва без духовнога темеља. Душу нашега народа кроз сва прошла времена прожимала је света православна вјера, која нас обједињује и укључује у заједницу културних и просећених народа овога свијета. Та вјера је вјера која ствара, вјера која има, носи и ствара љепоту, која духовно и културно уздиже”, нагласио је владика.