Невиђен подухват до сада: Сви напади на Србе на једној карти

Најпознатији и најпрецизнији картограф у региону издваја се по томе што реагује на актуелни политички тренутак, али подсећа и на оне који се нису догодили давно, а изменили су наше животе.

Душан Дачић недавно је на карти представио и нестанак, етничко чишћење Срба у Хрватској. Приказао је колико их је било на попису у СФРЈ из 1991. године и према попису из 2001. године, првом послератном, у самосталној Хрватској.

Необичним хобијем - катрографијом почео је да се бави у жељи да што боље схвати српску историју. Међутим, његова вештина представљања података на карти одавно је превазишла забаву.

Његове карте имају хиљаде поштовалаца на интернету, израђује их и по поруџбини, а сада су се по први пут нашле и у једном изложбеном простору, у Завичајном музеју у Параћину.

"Изложене карте специфичне су по томе што не представљају само ратну картографију, она је везана за промене кроз оружане сукобе и промене граница од Првог српског устанка па до Великог рата и стварања прве Југославије. На мојим картама су и једноставне и животне теме, демографија, писменост", каже Дачић, који је по струци дипломирани правник.

Представио је 40 карата које до сада није објавио, а саставио их је истраживајући пописе становништва, од првог у Кнежевини Србији из 1834. до последњег пред Други светски рат у Краљевини Југославији из 1931. године.

"На жалост, због рата, није спроведен попис 1941. године, па сам се морао ослањати на податке од деценије пре. Изложба обухвата, уз пописе и административне поделе, и проширење државе без улажења у ратне сукобе. Од писмености, густине насељености и величина градова до распрострањености српских слава и орнамената на народним ношњама", објашњава аутор.

Јавности је пре свега познат као уредник Фејсбук странице "Картографија", са више од 40 хиљада пратилаца. То је најпопуларнија страница која се бави оваквом темом у овом делу Европе.

"Карте нису уметност, оне су вешитина представљања података. То могу приближити кроз пример Гернике. Ми од Пикаса не тражимо чињеничне податке из ремек дела који приказује бомбардовање тог града у Шпанском грађанском рату, већ уметниково искуство и доживљај. Не називају Руси случајно уметност "искуство". Кроз карте се не тражи моје виђење неког феномена или податак, већ искључиво чињенице, бројке представњене у визуалној комуникацији", наглашава аутор изложбе у Завичајном музеју у његовом родном граду.

Са само 27 година наш саговорник је, уз огроман рад на представљању важног периода модерне српске државе, и пред окончањем мастер студија на Правном факултету у Београду.

Каже да би све било немогуће без велике љубави и пасије коју гаји према струци, једнако као према хобију.

Карте Душана Дачића одушевљавају и стручну јавност. У Русији, где се картографија изучава најозбиљније у Европи, одушевљени су његовим радом.

Упитан, да ли планира да се и стручно, званично усаврши у овом домену, каже да оставља могућност даљег школовања у иностранству, како би унапредио картографски рад, али су му актуелни планови усмерени као основној струци.

"Тренутно сам оријентисан на завршавање мастер рада на тему интелектуалне својине, тако да сам и право на неки начин индиректно повезао са хобијем који обухвата и ауторско право, жигове", каже Дачић.

Галеријски простор Параћинског завичајног музеја са радовима Душана Дачића отворен је за посетиоце до краја новембра.

На Економском факултету на Палама, такође до краја месеца, траје његова изложба, "Случај Сарајево”, представио је демографске и административне промене у том граду у протеклих пола века, са посебним освртом на деведесете године.

Прву овакву изложбу у Републици Српској организовали су Удружење Мрежа невладиних организација Републике Српске и Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије.

Млади аутор велику популарност са својим јединственим хобијем стекао је и духовитошћу која прати његов рад, али и мимовима, који су такође његов начин комуникације.