Србија није оптужена ниједном хашком пресудом, српском народу се нигде није судило, каже Шаиновић. Хрватска и Босна и Херцеговина су то покушале и то није прошло пред тим истим судом али што се тиче принципа да ли би тзв. Косово могло да поднесе тужбу иако није признат међународно-правни субјект, наш саговорник каже да је ствар гора – може. То илуструје следећим примером:
„Када је почело бомбардовање СРЈ покренули смо тужбу пред Међународним судом правде у Хагу да је прекршено међународно право, направљен је злочин против мира без одлуке СБ УН. Веома брзо смо добили одлуку да смо суспендовани из УН и да због тога нисмо у капацитету да покренемо тужбу. Када се рат завршио, Хрватска и БиХ су се осилиле и поднеле тужбу против нас за то исто време на шта смо ми лако одговорили да је наша земља била суспендована из УН и да суд из тог разлога није надлежан. Међутим, суд је тада одговорио да је надлежан! То смо све већ видели, а једино нам је забрањено да се изненађујемо,“ рекао је наш саговорник.
Ко може да бомбардује, може - све
Онај који може да нас бомбардује, додаје овај некадашњи високи званичник СРЈ, он може да прекрши споразуме и да ради све шта хоће док може. У време светске равнотеже – шездесетих и седамдесетих година прошлог века биле су бројне војне интервенције Уједињених нација у којима су учествовали и наши припадници да би смирили сукоб и нигде није био довођен у питање суверенитет те земље. Трупе УН су тако дошле и на Косово и Метохију, уважавајући суверенитет и поштујући Резолуцију 1244. Међутим, представници међународне заједнице, навели су да је Србија потрошила право на управљање Косовом, што је некад наводно рекао Марти Ахтисари.
„Да ли се нешто тако дешавало у историји? Јесте, Мађарска је након Првог светског рата изгубила право над управљањем територијом Војводине али Версајским миром који је био мировни споразум. За нас је мировни споразум Резолуција 1244 која је прекинула рат – ми смо направили одређене уступке али смо задржали суверенитет да се једног дана то питање реши и политички. Проблем је што они већ другог дана прекрше договор што даје идеју и другима да се понашају исто. То је урадио грузијски председник али је добио два Косова на својој територији,“ нагласио је наш саговорник.
Америка прекршила и Хелсиншку конвенцију
Излаз је, сматра Шаиновић, да морамо да се вратимо међународном праву. Подсетио је на Хелсиншку конференцију о миру и безбедности 1975. чији закључак је био да су границе у Европи коначне, а да су све промене могуће само консензусом. Када је почео распад Југославије, додаје он, ми смо отворили ОЕБС-ов статут и навели да смо против промена и да самим тим консензуса нема. Европљани су се, каже он, успаничили али су онда дошли Американци који су рекли да од тог дана важи консензус „минус један.“
„Поставили смо питање „где уопште има тај консензус“?!? Рекли су нам да има – од данас. Тако су изгласали разбијање Југославије, признали отцепљене републике консензусом „минус један“, а ми смо могли да седнемо и да плачемо. Питање је само – ако видите да немате снаге, ако попустите, само ће бити још горе. То је стање међународних односа. Борба Србије за свој суверенитет, Русије, Арапа, па чак и Израела или ће се решити праведно или ће се решавати сукобима, а они никоме ништа добро нису донели,“ рекао је Никола Шаиновић.
Мора се наћи минимално праведно решење
На питање, шта би као дугогодишњи политичар поводом Косова и Метохије саветовао садашњем руководству Србије, он каже да би волео да постоји једноставно решење али да га нажалост нема. Имао је каже, познанике који су југословенску кризу посматрали локално, само као сукоб Албанаца и Срба на Косову или Срба и Хрвата у Хрватској и они би се решили да не постоје интереси „великих сила“ које стоје иза једне од страна.
„Нудили су нам „лако“ решење, али ту не ни био крај, јер рецимо, да Александар Вучић потпише данас признање косовске независности, сутра би почели притисци да изгласамо све европске резолуције против Русије, санкције Русији, приступање НАТО или укратко – морао би да уради све што је и Мило Ђукановић, а он је покушао и цркву да промени. Ми то нећемо. Треба да будемо обазриви, спремни на разговор и у свакој ситуацији говорити да се мора наћи минимално праведно решење за опстанак српског народа и Србије. Паралелно, Србија мора економски да јача како би помогла живот Срба колико год може. Не видим лако решење, али је од тога горе ако дигнемио руке, јер они немају намеру да стану,“ нагласио је наш саговорник.