Документ је подржала група под називом "Пријатељи западног Балкана”, а чине је Хрватска, Словенија, Аустрија, Чешка Република, Грчка, Италија и Словачка.
"Ми, ’Пријатељи западног Балкана’, делимо посебну одговорност за одржавање тог региона високо на политичкој агенди ЕУ и када је реч о подршци тим државама на европском путу", наводи се у нон-пејперу с којим су министри унустрашњих послова држава чланица ЕУ упознати пре данашњег састанка у Бриселу.
Група позива да се оснажи и убрза приступни процес, а на институције ЕУ апелује се да представе јасан програм за поступну и убрзану интеграцију с конкретним правним корацима до 2024. године, која ће бити заснована на правичним и ригорозним условима и принципима.
Наводи се и да је западни Балкан изложен "дестабилизирајућим факторима, попут злоћудног утицаја трећих земаља, хибридних претњи и илегалних миграција", па да ЕУ треба да дода нови подстицај у погледу јачања сарадње у подручју заједничке спољне и безбедносне политике, као и да треба појачати дијалог са земљама Западног Балкана.
"Будући да од наших партнера очекујемо да се ускладе са спољном политиком ЕУ, верујемо да би такав оснажени дијалог продубио њихово разумевање ставова Европске уније", наводи се у документу.
Додаје са да би појачана сарадња учинила земље западног Балкана ефикаснијим у суочавању са спољним притисцима и супротстављању руским и другим штетним наративима у региону који нису у складу с вредностима ЕУ и међународним поретком заснованим на правилима.
Група је након заједничке "Готвеиг" декларације од 23. јуна ове године, предложила агенду за унапређење сарадње у области заједничке спољне и безбедносне политике.
Како се наводи, у тој агенди позивају се партнери са западног Балкана најмање једном у шест месеци на неформалне разговоре о темама Заједничке спољне и безбедносне политике Европске уније, као и на промовисање потпуног усклађивања са њом.
Исто важи и за шефове дипломатија земаља западног Балкана када је реч о састанцима Политичко-безбедносног одбора ЕУ, који би такође требало да буду одржавани макар једном у пола године.
Група од седам чланица ЕУ истиче и да треба повећати присуство, видљивост и ангажман ЕУ у региону, поред осталог, и кроз редовније и координисане посете високог представника ЕУ за спољне послове и безбедносну политику, као и кроз укључивање чланица ЕУ у припремама и унапређењу семинара о одређеним темама.
Према документу, треба успоставити редовну размену и стручне радионице о питањима људских права, поред текућих активности у вези са спровођењем поглавља 23, са акцентом на јачање учешћа у тематским областима и програмима ЕУ.
Пријатељи западног Балкана апострофирају и подстицање обуке младих дипломата и државних службеника, у погледу њиховог упознавања са дипломатијом и институцијама Европске уније.
Нон-пејпер подразумева и унапређење спремности за решавање сајбер инцидената, а позивају се партнери са западног Балкана да посете Агенцију ЕУ за сајбер безбедност (ЕНИСА) у циљу даљег упознавања са системом сајбер безбедности ЕУ и промовисања потпуног усклађивања са законодавством ЕУ.
Додаје се да треба унапредити стратешку способност партнера са западног Балкана у погледу комуникације са ЕУ, као и одржавање консултација пре следеће рунде преговора о Конвенцији УН о сајбер криминалу и идентификовању заједничких ставова.
Седам чланица ЕУ напомињу да треба ојачати редовне дијалоге на тему безбедности и одбране, које подразумевају процене изазова и потреба партнера.
Додаје се да треба развијати и даље мере помоћи партнерима у оквиру Европског мировног фонда за Светску банку, као и подржавање развоја њиихових способности у домену Заједничке безбедносне и одбрамбене политике, поред остлаог, и путем курсева Европског колеџа за безбедност и одбрану.