Тако је Носович прокоментарисао саопштење пољског Министарства одбране да Варшава на граници са Белорусијом распоређује нови тенковски батаљон опремљен савременим јужнокорејским тенковима К2 „црни пантер“, које важе за најскупље на свету.
„Ништа се ново не дешава. Наставља се милитаризација Пољске, која траје од 1999. године, од уласка те земље у НАТО, и тај темпо се само појачава. Сада су стигли до тенковских батаљона, а не треба заборавити да су тенкови и даље офанзивно оружје, а не одбрамбено... Можете се бранити снагама противваздушне одбране, а тенкови заузимају територије. Дакле, ово је средство, у најмању руку, војне уцене“, истиче експерт.
На питање да ли је овде реч о уцени или се ради о могућем сценарију инвазије на Белорусију, Носевич каже да је такав сценарио „сасвим реалан“.
„Овде треба имати у виду да је за Пољску и, у ширем смислу, за НАТО обуздавајући фактор то што је Белорусија у војном савезу са Русијом. Што је овај савез јачи, што је дубља интеграција две земље на савезном нивоу, то су мање шансе за агресију од стране натовских суседа Белорусије...“.
Одлуку пољских власти да распореде нови тенковски батаљон на граници са Белорусијом Москва види као још један корак ка јачању тензија. Портпарол руског председника Дмитриј Песков је, одговарајући на питање како Кремљ оцењује ризик по безбедност Белорусије као дела Савезне државе, рекао да је сигуран да у овом случају белоруски пријатељи знају шта да раде, а генерално „они раде све што је неопходно да осигурају безбедност“.
Пољска је саопштила да на граници са Белорусијом распоређује нови тенковски батаљон опремљен савременим јужнокорејским тенковима К2 "Црни пантер"
© Sputnik / Алексей Витвицкий
Скоро хиљаду „црних пантера“ за пољску војску
Према саоштењима пољског Министарства одбране, тенковски батаљон је распоређен у селу Чартајево на истоку земље, у близини границе са Белорусијом и белоруског града Бреста. Батаљон је део прве пешадијске дивизије, а његов задатак биће "сузбијање агресора са Истока".
„Распоређивање тенковског батаљона, које се сада одвија на белоруској граници, није припремано последњих недеља и месеци, припремано је дуги низ година и координисано је са НАТО штабом. Дакле, овде све иде полако, јасно и по плану“, каже Носевич.
Пољске власти су прошле године обелоданиле да намеравају да повећају бројност своје армије са 160.000 на 300.000 војника, а број дивизија на шест. Саопштено је да је приоритет јачање источног крила. За распоређивање нових јединица ствара се инфраструктура на граници са Белорусијом.
Радови на формирању прве дивизије Министарства одбране Пољске, у који улази и нова тенковска бригада, почели су у септембру прошле године. Дивизију ће чинити 12 војних јединица, четири бригаде, једна артиљеријска бригада, три пука и три специјална батаљона. Дивизија ће бројати укупно 30.000 људи. У том циљу Пољска је купила поменуте тенкове К2 „црни пантер“, авионе ФА-50 и системе ХИМАРС.
Након почетка сукоба у Украјини, Пољска је најавила да ће пазарити укупно 1.300 тенкова од Америке и Јужне Кореје са којом је потписала вредан уговор о куповини скоро хиљаду тенкова К2 „црни пантер”. Уговор предвиђа да првих 180 тенкова стигне из Јужне Кореје, док ће преосталих 800 бити произведено у Пољској.
Иначе, медији наводе да је јужнокорејски борбени тенк опремљен софистицираним технологијом, која га чини изузетно ефикасним на бојишту, а да је његова цена 8,5 милиона долара.
Тактичко нуклеарно оружје штити Белорусију
Носевич подсећа да је готово отворено припремана хибридна агресија на територију Белорусије, али да су такви планови замрли након распоређивања руског тактичког нуклеарног наоружања у Белорусији и низа других догађаја.
Руско тактичко нуклеарно оружје на територији Белорусије има за циљ да отрезни колективни Запад. То је одговор Москве и Минска на прелазак црвених линија и агресивну политику НАТО-а усмерену на подривање безбедности Русије и Белорусије.
Таква мера има превентивни, упозоравајући и одвраћајући карактер. Москва и Минск више пута су упозоравали на последице ширења војне инфраструктуре НАТО-а, на стварање америчког ракетног штита у Европи, проглашавали су неприхватљивост претњи Савезној држави Русије и Белорусије.
У Пољској се налази америчка војна база, као и амерички систем противракетне одбране „иџис ашор“ који лако може постати офанзиван. На лансирне системе могуће је инсталирати “томахавке”, крстареће ракете дугог домета које могу носити нуклеарну бојеву главу.
Пољска се већ дуго бори да себи обезбеди статус најважнијег војног савезника САД у Европи и створи упориште за евентуално будуће акције америчке и НАТО војске према Русији.
Осим тога, Варшава рачуна да ће под „кишобраном“ Северноатлантске алијансе узети део Украјине да би повратили, како они сматрају, своје историјске територије – данашњу западну Украјину, али није тајна да Пољаци маштају и о белоруским територијама, заборављајући чињеницу да су значајан део својих западних територија добили захваљујући Совјетском Савезу и одлуци Јосифа Стаљина да им поклони делове поражене Немачке.