Раније су пријатељске утакмице биле практично правило, а о једној од њих, одиграној 1996. године између Југославије и Румуније за Спутњик је писао Драган Стојић, истраживач у области спортске и политичке историје, аутор капиталног дела Повратни пас.
Драган Стојић - Повратни пас
© Фото
Кад те изнервира жена, разбијеш телевизор. У случају да ти лоше емоције изазове први комшија, зовеш геометре истог секунда, а уколико те разбесни најбољи друг – постигнеш одлучујући гол.
Румунски медији су пренели информацију да је Дејан Савићевић остао ван екипе због сукоба с великим пријатељем Пиксијем Стојковићем, мада је све то на нивоу спекулација, најпре ће бити да је измишљотина. Оно што је чињеница је да је наш „самурај“ посекао четвртфиналисте Светског првенства 1994, иако се не може рећи да је ико у нашој постави блистао.
Бугарски судија Момиров се добросуседски односио према ривалима, правду је делио крећући се линијом мањег отпора, јер што би се замерао било коме. Не кажу људи без разлога „Бог па комшија“. Могао је досудити казнене ударац по једном на обе стране терена у доста сиромашном првом полувремену, али није. Крај приче.
Рингишпил шанси је кренуо покушајем Предрага Мијатовића, најсјајније звезде елитне шпанске лиге, који је и концем против урока у то време могао укротити сваког „бика“ на голу, али се Флорин Прунеа провукао „кроз иглене уши“. С друге стране, Јоан Сабау, познат и као лик из видео игре, поиграо се живцима Југословена. На сву срећу, били смо психички стабилни тих година. Још једном је неуспешан, а пре тога је Доринел Мунтеану такође имао прилику, међутим, на овој утакмици Александар Коцић је бранио и трибине, камоли мрежу иза својих леђа, па је остало 0:0.
Потом је Саво Милошевић после додавања некадашњег саиграча Саше Ћурчића шанси дао статус бивше, а наш одбрамбени ред је пуцао попут костариканске војске. Са свих страна, на свим крајевима.
Друго полувреме, друга прича. Са срећним крајем.
Југословени су преузели ствар у своје руке, мада је оно најбитније урадила нога Драгана Стојковића.
Сабау је начинио прекршај на 18 метара, Пикси и Михајловић су узели залет, а одлука да извођач буде капитен није донета на основу тога ко је од њих дојице лепши, већ коме више одговара позиција за шут.
Елегантно је Стојковић подигао лопту изнад „живог зида“, погодио десне рашље, па је заслужио аплауз и од самог чувара мреже Румуније, а од публике овације. У 52. минуту је званични спикер објавио да „плави“ воде 1:0.
Поменути резултат је остао на снази до краја, не због тога што су наши „одузели гас“, него зато што нам је Владимир Југовић у року од 12 минута (59 – 71) лошим ударцима „повукао ручну“ , па смо на „леру“ дочекали одлазак на туширање.
Гости су, пак, хладним тушем окупани на терену.
Комшијски сурово.