„Држава је помогла са олакшицама приликом регистрација возила и другим пакетима који ће бити припремљени у наредном периоду. Оно што је битно јесте да ми сада, сходно броју возила, имамо одличан уплив у то шта нама конкретно фали да бисмо овај систем подигли, темељ је направљен, а сада желимо само да га учврстимо и кренемо даље“, изјавио је Лончар за Танјуг.
Он подсећа да је прича о електромобилности почела 2012. године када су инжењери АМСС преправили Фијат Пунта, са дизел агрегатом, у електрично возило.
„Из тог пројекта ми смо постали јачи и снажнији, упознали смо електрична возила и све његове компоненте, посебан акценат стављам на високонапонску батерију“, рекао је Лончар и додао да је едукација становништва кључни фактор у развоју електромобилности у Србији.
„Едукација је препозната као примарни циљ у Србији, а АМСС, односно Центар за моторна возила, се прикључио том пројекту у сарадњи са Агенцијом за безбедност саобраћаја где ћемо у наредном периоду почети са обукама и едукацијом контролора техничког прегледа“, изјавио је Лончар.
Најчешћи проблеми са којима се суочавају контролори техничког прегледа односе се на податке, односно како и на који начин их уписати у регистрациони лист, који ће касније ући у саобраћајну дозволу, као и на који начин извршити визуелну контролу електричног или хибридног возила.
„У наредном периоду очекује нас јако динамичан крај године и почетак наредне, који ће се односити на едукацију становништва у Србији. У овом случају, 2.000 возила нас неће спасити и побољшати нам квалитет ваздуха. Није идеја да сагоримо два килограма уља да бисмо добили један кW сати енергије, већ нам је идеја да из обновљивих извора енергије напајамо електричне аутомобиле на један еколошки начин“, закључио је Лончар.
Менаџер техничких операција у Нелту Саша Совиљ каже да су они упућени на имплементацију електричних возила, пре свега зато што свака компанија, у склопу свог одрживог пословања, треба да дефинише стратегију која подразумева смањење карбонског отиска што у овом тренутку може да се постигне електричним возилима, док је са друге стране предност електричних возила и у аспекту њиховог одржавања.
„Трошкови њиховог одржавања нижи су у односу на возила са унутрашњим сагоревањем“, изјавио је Совиљ за Танјуг и додао да постоје два правца имплементације електричних возила - путничка и доставна возила.
„Што се тиче доставних возила мислим да можемо јако брзо да дођемо до њихове примене зато што се ту питање инфраструктуре везује за саме компаније. Компаније су те које обезбеђују своју инфраструктуру и самим тим то је одлука компанија и стејкхолдера у тим компанијама. У сфери путничких возила је мало проблематичније, јер је то питање инфрструктуре која је јавна и коју практично треба да обезбеди држава својим прописима, а затим и снабдевачи самих станица за пуњење“, рекао је Совиљ.
Када је реч о улози државе у развоју електромобилности, Совиљ каже да поред тренутних стимулација држава треба да разматра промене законских прописа.
„Смањење пореза, укидање путарина или смањење путарина за електрична возила и бесплатни паркинзи су нешто што би представљало додатну мотивацију људима да пређу на коришћење електричних возила“, закључио је Совиљ.
Зорана Ђорић из компаније „Возим на струју“ истиче да су трендови у свету такви да се све више иде ка томе да се електрификују лака доставна возила како би се смањило загађење животне средине и истакла да се такав тренд наставља и код нас.
„Све више наших компанија је заинтересовано за електрификовање својих возних паркова, чиме би смањили буку у градовима и допринели да уже градске зоне буду квалитетније за живот“, рекла је Ђорић.
Десети симпозијум електромобилности организован је данас у хотелу Краун Плаза у Београду и окупио је велики број стручњака из региона, укључујући и стручно медицинско особље, које први пут учествује.