Директива о амбалажи и амбалажном отпаду има за циљ заштититу околине и да обезбеди добро функционисање унутрашњег тржишта. Према одредбама те директиве, земље чланице треба да реклицирају 65 одсто свог амбалажног отпада до 2025. године, што ће порасти на 70 одсто 2030.
Државе чланице биле су дужне да пренесу директиву у своја национална законодавства до 5. јула 2020. године.
"Хрватска није у потпуности пренела све релевантне одредбе директиве у национално законодавство", наводи Комисија.
Директива је законодавни акт Европске уније, који се не спроводи директно у земљама чланицама. Директивом се дефинише циљ који се жели постићи у одређеном подручју, а земљама чланицама се препушта да властитим законима обезбеде спровођење тих циљева.
Стога се државама чланицама оставља рок, обично од две године, да директиву уграде у своје законе.
Комисија је у вези с овом директивом послала Хрватској службену опомену у октобру 2020, а након тога и образложено мишљење у јуну 2021. Хрватска је на то одговорила у јулу 2021, обавестивши Комисију да ће директиву пренети Законом о господарењу отпадом и Правилником за амбалажу и амбалажни отпад.
Иако је Закон о господарењу отпадом ступио на снагу 31. јула 2021, потребне законодавне мере за спровођење овог Закона нису донесене нити је о њима обавештена Комисија.
Будући да "Хрватска није саопштила да је у потпуности пренела све релевантне одредбе ове директиве у своје национално законодавство, нити је доставила довољно јасне и прецизне информације о мерама којима држава чланица сматра да је испунила различите обавезе које јој наведена директива намеће, Комисија је из тих разлога одлучила да покрене поступак против Хрватске пред Судом Европске уније".
Како преноси Хина, Комисија ће од Суда ЕУ затражити изрицање финансијских санкција Хрватској, будући да се случај односи на несаопштавање мера о преносу директиве.