ДРУШТВО

Испраћај и кремација Жарка Лаушевића 20. новембра на Новом гробљу

Испраћај и кремација глумца Жарка Лаушевића биће обављени у понедељак, 20. новембра, на Новом гробљу у Београду са почетком у 14 часова, потврдила је за Танјуг у име породице његова супруга Анита Лаушевић.
Sputnik
Претходно ће у 11 часова бити одржана комеморација у Југословенском драмском позоришту, чији је члан био.
Познати српски глумац Жарко Лаушевић преминуо је у 64. години после кратке и тешке болести. Био је један од најпознатијих и напризнатијих југословенских и српских глумаца друге половине осамдесетих година.
Већ 1982, са 22 године, добио је прву филмску улогу и од тада је сваке сезоне имао неку филмску, телевизијску или позоришну премијеру.
Рођен је 19. јануара 1960. године на Цетињу. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Играо је улоге у више од двадесет филмова и телевизијских серија.
После више од деценије паузе враћа се на велико платно улогом иконописца Саве у филму Тајна нечисте крви (2012). Након тога, ниже улоге у филмовима Смрдљива бајка (2015) и Сенке над Балканом (2017) где тумачи принца Ђорђа Карађорђевића.
ТВ публици представио се 2018. године маестралном улогом Аћима Катића у серији Корени. Играо је и у Државном службенику (2019–2020), Имену народа (2020), Александру од Југославије (2021), Калканским круговима (2021), Времену зла (2021), Лету кад сам научила да летим (2022) и Херојима Халијарда, на чијој се премијери и последњи пут појавио у јавности.
Добитник је бројних награда почев од Златне арене у Пули за најбољу мушку улогу у филму Официр с ружом, 1987. године, „Цара Константина“ у Нишу исте године, као и награда Град театар и „Зоран Радмиловић“ за улогу Кањоша Мацедоновића (1989), власник је Гран-при Наиса (2016) и Златне антене (2019).
Вест о смрти једног од највећих српских глумаца Жарка Лаушевића погодила је многе његове колеге и пријатеље, који истичу да је ово ненадокнадив губитак за српску културу и да нас је заувек напустио велики и непоновљиви Лауш.
КУЛТУРА
Последњи аплауз Жарку Лаушевићу трајао би вечно да га он сам није прекинуо
Коментар