СВЕТ

Муслимани, Глобални југ и рат у Гази: Зашто пуца поредак заснован на (америчким) правилима /видео/

Присиљени перспективом да читав Појас Газе буде сравњен са земљом, представници исламских и арапских земаља морали су да се састану да би Израелу упутили оштар одговор. Сама чињеница да су успели да се састану испоставила се као најоштрији одговор који су успели да упуте. То, међутим, не значи да Израел и савезници имају разлога да буду спокојни.
Sputnik
У Ријаду је у прошле суботе, на позив Палестине и Саудијске Арабије као домаћина пошто из разних очигледних разлога Палестина то није у могућности да буде, одржан заједнички ванредни самит Организације исламске сарадње и Арапске лиге.

Резолуција из Ријада

Били су ту, као својеврсни симбол пропасти планова Запада да Блиски исток трајно прекроји по својој мери, и председници Ирана и Сирије Ебрахим Раиси и Башар ел Асад који је успешно, уз помоћ Ирана и Русије, преживео све покушаје својих арапских суседа и њихових инспиратора са Запада да га лише живота и државе. Тиме је најавио успостављање другачијег Блиског истока него што је било планирано после 11. септембра 2001. и потоњим арапским пролећима пре више од 10 година.
Па су у то име окупљени лидери арапског и исламског света, јер мање нису ни смели, успели да се договоре о тексту заједничке резолуције у којој су, наравно, оштро осудили ”бруталну агресију Израела против палестинског народа у Појасу Газе и на Западној обали”, као и ”хуманитарну катастрофу коју она изазива”. Указали су и да ”праведан, трајан и свеобухватан мир, што је стратешка опција” – занимљива опаска, иначе, јер би могла да подразумева и увијену претњу да постоје и другачије опције од поменутог мира – ”не може да буде постигнут без окончања израелске окупације и решења палестинског питања на бази стварања две државе”.
Што се тиче других латентних претњи, или упозорења која уз нешто труда могу да буду схваћена и као претње, потврђено је и да ”Израел, као друге земље у региону, неће уживати у безбедности и миру све док и Палестинци то не буду могли и док им не буду враћена њихова украдена права”, а упућен је и позив чланицама Организације исламске сарадње и Арапске лиге да, осим што ће ”извршити дипломатски, политички и правни притисак”, ”предузму и све акције одвраћања како би зауставиле злочине против човечности које чине колонијалне окупационе власти”.

Црвена линија

С тим вези, повучена је и једна, како је експлицитно наведено, ”црвена линија”: протеривање Палестинаца из Појаса Газе и Западне обале, укључујући Јерусалим. Што није неважно, имајући у виду да је израелски Институт за националну безбедност и ционистичку стратегију, повезан са владајућом партијом Ликуд, после Хамасовог напада 7. октобра објавио план за ”пресељење и коначно насељавање у Египту читаве популације Газе”, уз образложење да текући рат представља ”јединствену прилику да се евакуише цео Појас Газе”, и да се онда тај испражњени и разрушени простор купи по цени од 5 до 8 милијарди долара…
Уз етничко чишћење као могући окидач сукоба још ширих размера и несагледивих последица, занимљива је у исламско-арапској резолуцији, због својих могућих геополитичких импликација, и осуда ”дуплих стандарда у примени међународног права”, уз упозорење да ”ова дволичност озбиљно поткопава кредибилитет земаља које штите Израел од међународног права и стављају га изнад закона”. Наравно, то се односи на САД.
С друге стране, упркос свим крупним речима, изузимајући најављено покретање поступка против Израела пред Међународним судом правде, изостале су било какве конкретне мере, попут прекида свих дипломатских односа са Израелом и увођења економских санкција јеврејској држави, што је предлагано али није усвојено.
Рекло би се да никоме и није баш до рата, укључујући и економски, али истовремено нико од рата не сме ни да одустане, о чему сведочи и константни сукоб релативно ниског интензитета на северном израелском фронту према либанском Хезболаху.

Питање примирја

Али то не значи да Израел и, нарочито, његови амерички покровитељи, смеју да буду макар и релативно спокојни.
О томе сведоче већ и вести које објављује Си-Ен-Ен о побуни без преседана унутар администрације Џозефа Бајдена због раста броја цивилних (палестинских) жртава – наводно, буне се чак и поједини виши званичници због беспоговорне америчке подршке Израелу – а стотине запослених у УСАИД-у потписали су и отворено писмо у коме траже моментални прекид ватре. Поједини извештаји, иначе, говоре о преговорима представника ЦИА, Мосада и Хамаса уз посредовање Катара о размени киднапованих Израелаца за утамничене Палестинце, уз вишедневну обуставу сукоба, што би могло да значи и да израелска операција у Гази ипак није онако успешна каквом се представља.

Глобални раздор

Поврх тога, као неочекивана жртва могао би да падне и сам Бајден, не на неким степеницама већ на изборима будући да, како је то формулисао Би-Би-Си, актуелни председник ”губи гласове америчких Арапа у кључној држави” као што је Мичиген, што би чак могло да га стаје и реизбора кроз годину дана.
Али и много шире од тога. ”Међународна реакција на опсаду Газе оголила је све већи раздор између Запада и Глобалног југа”, опомиње чилеански дипломата и предавач на низу престижних америчких универзитета Хорхе Хајне. Уједињене нације су, скреће пажњу, у скору 120 према 14 гласале за резолуцију о хуманитарном примирју, и ”малокад је изолација Запада била толико очигледна… Међународна реакција на рат у Гази рефлектује дубљи и дуготрајни тренд у светској политици који се огледа у пуцању поретка заснованог на правилима којим доминирају САД.” Укратко, иако је ”Запад у стању порицања око тектонске промене у светском поретку (…) Глобални југ доноси алтернативу, најпре око конфликта у Украјини а сад и око Газе. И никакво западно порицање неће моћи то да заустави.”
Зашто се Глобални југ опет није сврстао уз Запад? Какве ће последице рат у Гази оставити по однос муслиманског света према покровитељима Израела? Има ли наде за мир?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” разговарали Борислав Коркоделовић, дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу, и политиколог Александар Павић.
Погледајте видео:
Коментар