МУЛТИМЕДИЈА

Српски храм стражари над Рашком

Недалеко од Новог Пазара, на врху шумовитог узвишења, попут стражара што над подручјем средњевековног Раса бди, уздиже се задужбина великог жупана Стефана Немање - манастир Ђурђеви Ступови са црквом Св.Ђорђа.
Sputnik
1 / 13
Место подизања цркве и манастира пажњиво је бирано. Ђурђеви Ступови су сазидани изнад цркве Св. Апостола (данас познатој као Петрова црква), на врху брада, са кога се пружа поглед на висове Копаоника и Голије, као и долину Рашке и Дежеву у којој се, как се претпоставља, родио Растко Немањић
2 / 13
Поред великог жупана, Ступови су имали још једног ктитора- краља Драгутина, последњег владара из династије Немањића који је столовао у Расу. На улазној капији манастира осликани су његови ктитори Стефан Немања и краљ Драгутин.
3 / 13
Ђурђеви Ступови су грађевина са низом архитектонских и градитељских иновација у градитељству тог времена. Ту спадају карактеристичне куле – ступови, бочни вестибили, елипсаста купола, неправилан облик олтарског простора као и специфично решење централног куполног простора цркве
4 / 13
Након пада српске средњовековне државе, светиња дели тешку судбину народа. Попут других српских богомоља, које су страдале од стране Османлија, тако су се и Ступови нашли на мети турске освете због учешћа Срба на страни Аустријанаца. Након Астријско-турског рата 1689.године, последњих 16 монаха, бојећи се турске одмазде, избегло је на север и манастир је запустео
5 / 13
Током Првог балканског рата, турска војска је у жељи да контролише Ибарски правац и спречи напредовање српске војске, манастир користила као важну стратегијску тачку. Од рушевина Ступова су начинили топовску батерију, а стару камену грађу искористили да направе зид који опасује батерију
6 / 13
У српској средњевековној архитектури, црква Светог Ђорђа је прва грађевина чувене рашке школе. Јединствена архитектура ове светиње посвећене Светом Ђорђу са две куле звоника, столпа, као да је предодредила његово име – Ђурђеви Ступови
7 / 13
За време своје владавине, а затим до краја живота, о унапређењу манастирске заједнице старао се краљ Драгутин, који је доградио манастирску цркву и осликао њену припрату
8 / 13
Претпоставља се да је сликање фресака трајало неколико година и вероватно је завршено до 1175. године. Из тог раздобља потичу фреске из наоса, док је сликарство припрате везано за време краља Драгутина (1276 – 1282), другог ктитора
9 / 13
По изричитиј жељи краља Драгутина, који је пред смрт примио монашки чин и име Теоктист, он је из "сремске земље" у којој је живео, пренет у манастир Светог Ђорђа и ту сахрањен. Међутим, место гробнице краља Драгутина није утврђено, јер је у 18. веку гробница опљачкана. Пронађени су једино остаци саркофага који се налазио или у главној цркви или у краљевој црквици - капели испод ктиторске композиције
10 / 13
Након пада српске средњовековне државе, светиња дели тешку судбину народа. Попут других српских богомоља, које су страдале од стране Османлија, тако су се и Ступови нашли на мети турске освете због учешћа Срба на страни Аустријанаца. Након Астријско-турског рата 1689.године, последњих 16 монаха је бојећи се турске одмазде избегло на север и манастир је запустео
11 / 13
Од првобитног живописа у Ђурђевим Ступовима је остало веома мало трагова. Међутим о њему се зна преко старих фотографија које су настале између два светска рата, као и из првих истраживања
12 / 13
Са врха брда на коме се налази манастир Ђурђеви Ступови "пуца" поглед на села и засеоке на обронцима Старовлашких планина
13 / 13
Иако подсећа на малог лавића, жуто - бели "чувар" манастира умиљавањем разоружа сваког посетиоца
Коментар