Када би којим случајем дошло до истовременог еруптирања свих вулкана на свету, не би све ерупције биле исте. Др Метју Вотсон, специјалиста за вулкане са Универзитета у Бристолу каже да се ерупције вулкана могу широко категоризовати у два различита типа.
„Први плаховит, производи лаву и доста гаса и други који производи пепео и гас“, објашњава Вотсон, али додаје да разлику у активности контролише углавном вискозност магме.
„Што је вискозност већа, гас теже излази, па је вероватније да ће доћи до експлозије.“ Упркос овим поделама ерупције, ако би сви вулкани у свету прорадили у исто време резултати би били катастрофални на више начина, преноси Нешнал џиографик.
Магма и пепео би изазвали катастрофалне последице
Магма не би била једина која би терала људе на бег, већ и велика количина пепела. Пирокластични токови су веома брзи облаци мешавине камења, гаса и пепела, а достижу температуру изнад 100 степени Целзијуса. Не само да утичу на људе који живе у близини вулкана, већ пирокластични токови могу изазвати разарања и до 100 миља од локације.
Велики је број људи који живи у близини вулкана. На пример, око три милиона људи живи у близини Везува, а око 130 милиона људи живи на острву Јава, које има 45 активних вулкана.
Међутим, разарања у близини вулкана представљала би само почетак. Вулкански пепео може да путује и неколико хиљада миља.
„Пепео је прилично непријатна ствар. Састоји се од ситних фрагмената стакла, кристала и стена“, каже др Вотсон.
Он је подсетио на ерупцију вулкана Ејафјадлајекидл на Исланду када су многе светске компаније отказале летове због страха од оштећења авионских мотора. Поред тога, вулкански пепео може да оштети зграде и доведе до лаганог урушавања темеља. Удисање пепела могло би да проузрокује велике плућне проблеме.
У суштини живот након ерупције вулкана би изгледао овако: кућа не би било, али ни возила која имају мотор, а нигде не би могли да идемо без гас маски.
Губитак комуникације и дугорочне климатске промене
Томе може да се прикључи и гашење комуникација јер пепео може да поремети рад сателитских антена, али и да блокира радио таласе.
Ерупције вулкана могу изазвати и дугорочне климатске промене. Иако обично вулкан повезујемо са врелом лавом, огромна количина пепела и гаса у атмосфери би заправо смањила температуру на глобалном нивоу. Ипак, на дуже стазе, угљен-диоксид који емитује вулкан довео би до загревања планете, па тако човечанство данас производи 50 до 100 пута више угљен -диоксида.
Ако би се неко нашао у близини вулкана у току његовог буђења, тешко да би могао да преживи. Једини начин је да се што пре укрца на крузер који има довољно залиха хране, воде и медицинских средстава.
Мање сунчеве светлости
Међутим, и тада би се јавио проблем јер би небо било мрачно и прекривено пепелом. То значи да би сунчева светлост тешко могла да допре до људи, што значи да не би добијали довољно витамина Д који је кључан за апсорпцију калцијума. Осим тога, недостатак сунчеве светлости такође може утицати на производњу серотинина, што доводи до анксиозности и депресије.
„Хипотетички, ако би сваки вулкан на земљи прорадио у истом тренутку, више не би било живота на Земљи. У том смислу, то је сценарио судњег дана, али је као такав мало вероватан“, објаснио је Вотсон.