РЕГИОН

Вуковаром одјекује "за дом спремни"

Хрватска данас, 32 године након последњег рата на простору бивше СФРЈ, обележава Дан сећања на жртву Вуковара, који се у тој држави доживљава као дан "пада" тог града, док се у Србији тај дан сматра даном ослобађања Вуковара.
Sputnik
Обележавање је протекло у сенци великих тензија које су претходиле, али упркос неслагањима обележавање је било у знаку Хрватских одбрамбених снага (ХОС), чији симболи су усташки - шаховница са првим белим пољем и поклич "за дом спремни", онако како је то замислио градоначелник Вуковара и лидер опозиционог Домовинског покрета, бивши ХДЗ-овац, Иван Пенава.
Обележавање је протекло и у знаку изостанка на сваки начин представника српске заједнице у Хрватској, због претњи упућених из Домовинског покрета Самосталној демократској српској странци (СДС С) и њеном лидеру Милораду Пуповцу. Због тих претњи делегација СДС С-а је одлучила јуче да не иде ни у Вуковар ни у Шкабрњу јер, како су саопштили, желе да очувају достојанство комеморација и своје.
Упркос најави да делегација СДС С-а неће доћи у Вуковар, у том граду је током јучерашњег дана организован "живи штит" од представника Домовинског покрета и ХОС-а, међу којима је било и осуђених ратних злочинаца, који су се превентивно окупили за случај да се појави делегација СДС С.
Централни комеморативни програм одржан је у дворишту вуковарске болнице у присуству хрватског државног врха, председника Зорана Милановића, председника Хрватског сабора и Владе, Гордан Јандроковић и Андреја Пленковића.
Потом је уследила Колона сећања на 5,5 км дугу шетњу улицама Вуковара, од болнице до Меморијалног центра, коју предводе припадници ХОС, а улицама одјекује усташки поздрав "за дом спремни", пренео је загребачки Јутарњи лист. Према процени хрватских медија, у Колони је десетак хиљада људи.
Припадницима ХОС је било забрањено да се ове године појаве у Книну на обележавању 28. годишњице од војно-полицијске акције Олуја, управо због њиховог грба са усташким симболима и инцидената које су правили узвикивањем тог поклича претходних година.
Шеф хрватске државе Милановић дошао је у Вуковар, али се до сада није оглашавао о организацији Дана сећања.
Премијер Пленковић поновио је да Вуковар мора бити место заједништва, а не подела, те да су представници СДС С "донели своју одлуку".
"Представници СДС С-а су више пута били у Колони”, казао је Пленковић и додао да не види шта је то што се променило од тада до данас, преноси Хина. СДС С је, иначе, коалициони партнер Пленковићевог ХЏ-а у власти, а премијер није коментарисао претње представницима српске заједнице које су протеклих дана долазиле из Пенавиног Домовинског покрета.
Градоначелник Иван Пенава поручио је да у Колони сећања има места за свакога ко жели да се "поклони жртвама великосрпске агресије на Хрватску", уз констатацију да је "добро што је СДС С послушао и "заобишао Вуковар".
Пенава је, иначе, протеклих дана више пута поновио да у Вуковар не долази нико коме смета усташко слово "У", ХОС или усташки поклич "за дом спремни". Рекао је да то важи за представнике државног врха, политичких странака и дипломате.
Председник најутицајнијег опозиционог СДП-а Пеђа Грбин изјавио је данас да политизовање обележавања Дана сећања на жртву Вуковара иде на душу оних који то раде, да не подржава усташка обележја, али да верује да већина људи који су данас дошли у Вуковар жели да се поклони жртвама.
Чињеница да су се у Колони сећања заједно нашли представници државног врха Хрватске и градоначелник Пенава, избегнуто је формирање две колоне и понављање 2013. године када су ветерани бранитељи, противници ћирилице у Вуковару, онемогућили тадашњег председника Иву Јосиповића и премијера Зорана Милановића да заврше шетњу до Меморијалног центра.
ХДЗ је тада био у опозицији, а у колони су, између осталих, били и генерали Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак, које је хашки трибунал годину дана раније ослободио одговорности за ратне злочине почињене током и после војно-полицијске акције "Олуја", 1995.
Иначе, борбе за Вуковар припадника тадашње Југословенске народне армије и хрватског Збора народне гарде, коју је основао први хрватски председник Фрањо Туђман, трајале су готово три месеца и у њима је, према неким подацима, погинуло 1.624 особе, а рањено више од 2.500. Сукоб је завршен заузимањем Вуковара од припадника ЈНА.
Као датум почетка рата узима се 29. јул 1991, када су два припадника ЈНА, која су из вуковарске касарне са регрутима на редовном служењу војног рока дошла у пошту у Борово насеље, да предају писма, где их је напала патрола хрватске полиције.
После рата, поготово последњих неколико година, у Хрватској се ствара мит о Вуковару - “граду хероју”, а Дан сећања на жртву Вуковара према програму, осим у Вуковару, обележава се и у другим хрватским градовима, па и у Федерацији БиХ, на простору где су настањени већински Хрвати.
Коментар