Само у Србији: Музеј у коме свако намирише своје успомене

Њихово детињство било је сваштара, сакупљале су све, од миришљавих папирића, преко сличица, амбалажа слаткиша. У дечјој соби је стално био хаос, због кога је мама била љута. Није знала да у њиховој кући настаје јединствена изложба коју ће једног дана чинити скоро четири хиљаде парфемских бочица.

„Мама је лудела од тих ствари, а обожавале смо и све везано за моду, козметику, шминкање, кармине, лакове, парфеме и дезодорансе. Све је то било по полицама у нашој соби, али парфеми су и тада заузимали посебан део, а ми смо као мале волеле да се парфемишемо“, прича нам Јелена, млађа сестра Пудар.

Колекција је расла, бочице су почеле да доносе мамине пријатељице, рођаке. Преселиле су се и на ходник, па су заузеле и целу гостињску собу. И непознати људи су почели да долазе, само да виде колекцију. Тада су схватиле да могу да је преселе у посебан објекат у родитељској фирми и отворе Музеј, 2014. године.

У најстаријој бочици у музеју некада се налазила колоњска вода чија рецептура је са почетка 18. века

Најстарија – колоњска вода

Развој интернета био је прекретница у сакупљању бочица, брзо су долазиле до оних који воле парфеме, од њих тражиле бочице, али су их и куповале. Прво су сакупљале амбалажу највећих парфемских кућа.

„Французи и Италијани имају највише парфемских кућа, то се види и код нас у колекцији, ту су парфеми најпознатијих, Шанел, Булгари, Барбери. Ту су пре свега колекције које су нама драге, рецимо „Класик“ Жан Пол Готјеа. Моја сестра Биљана воли тај парфем, како изађе одређена едиција, ми купујемо и парфем завршава у колекцији“.

У Музеју је највише парфема, односно бочица, са почетка масовније производње, од 1920. Тада заправо почињу да се појављују парфемске куће, оне замењују мале мајсторске радионице.

„“Шанел 5“ је произведен раније, али поседујемо бочицу која је из 2000. Имамо и друге парфеме произведене 40-тих и 50-тих година прошлог века, али је у нашој колекцији и бочица из осамдесете. Раритет је бочица колоњске воде по рецептури са почетка 18. века. Имамо његову бочицу стару више од 40 година“.

Музеј парфемских бочица у Бездану код Сомбора

Парфем је ствар емоције

Особеност овог музеја чине бочице, али је кључан њихов садржај. Парфем је употребна и ствар хигијене, али је заправо и ствар емоције. У то су се сестре Пудар увериле безброј пута пратећи реакције посетилаца.

„Заборавили су да су користили неке, када дођу, присећају се емоција које су их везале за тај парфем. Људи памте мирисе, мирис неког дрвета, памте мирис хлеба који је неко пекао, из детињства. Мирис се јако дубоко урезује у људски ум. Он је ретроспектива, може да асоцира на младалачко доба, али и на тежак период живота“.

Јелена и Биљана никада потпуно не потроше парфем, оставе мало на дну бочице, да могу да осете тај мирис, ако некада пожеле. Знају да је људима тешко кад не могу до мириса који воле.

Потрага за старим парфемима не престаје

Производња појединих је престала, али људи који воле да миришу не мире се с тим. То није једни сценарио у коме људи трагају за одређеним парфемом;

„Разни закони у Европској унији забранили су употребу одређених састојака, јер се сматрало да је неко алергичан на одређени из старих формула, урађене су реформулације појединих парфема. Зато људи често трагају за парфемом који је рецимо произведен 2000. или деведесет и неке, знају да је то још увек она стара нота. Потрага за тим парфемима увек траје“.

У колекцији су и парфеми које су власнице Музеја као девојке обожавале

Први сличан музеј тек у Барселони Власнице

Музеја се још нису одважиле да контактирају велике парфемске куће и остваре сарадњу. Сигурне су да би је било, јер њихов музеј је јединствен на овим просторима. Први сличан налази се тек у Барселони.

„С тим што је он парфимерија која је еволуирала у музеј. Слична прича постоји у Румунији, човек је имао парфимерију, а сада има и музеј са парфемским бочицама. Прави музеј је у Француској , али то не треба да нас чуди, јер Французи поседују парфем. Има их и на Азурној обали, али реч је о музејима парфемских кућа, немају бочице других брендова“.

Музеј најчешће посећују туристи који долазе у Специјални резерват природе Горње Подунавље, Бездан је богат и викенд насељима. Они који дођу први пут пронађу их преко друштвених мрежа или Туристичке организације Сомбора, у чијој су званичној понуди. Неколико је и агенција које наменски доводе посетиоце, а свраћају и ђаци на мини екскурзијама.

Мириси из Југославије којих више нема

У Музеју сестара Пудар је и посебан део колекције, њима јако драг, То су „домаћи парфеми“ са простора некадашње Југославије.

„Имамо јако велику жељу да их прикупимо што више из тог периода, а сада је већ јако тешко доћи до неких, али и до саме грађе о тим парфемима. Те фиме су купили странци, некадашњи „Луксол“ у Зрењанину, „Далију Београд“, нове компаније нису сачувале парфеме, нису их нигде изложиле као успомену“.

Посебан део колекције чине парфеми произведени на простору бивше Југославије

Ова колекција је, додаје, изузетно драга посетиоцима, јер се присете периода живота у коме је добар парфем свима био доступан. У овој колекцији „Музеј парфемских бочица“ прикупља и козметику, кармине, сенке за очи.

„Ни један музеј у Србији, ни једна друга институција није обрадила као тему козметика са наших простора. То је велика штета“, закључује једна од власница јединственог Музеја парфемских бочица.