Србији су спектакуларан успех донели, пре свих, руски шахисти који наступају за српски тим на прве две табле, Алексеј Сарана и Александар Претке.
Чланови репрезентације која је остварила историјски резултат који није успела ни СФР Југославија су још Роберт Маркуш, Александар Инђић и Велимир Ивић, на челу са селекторо Миодрагом Перуновићем.
До титуле шампиона Европе, на такмичењу које се одржава у Будви, Србија је, иако рангирана тек на десету позицију, стигла победама над Исландом, Италијом, Словенијом, Хрватском, Румунијом, Енглеском и Грчком.
Реми је забележен у дуелу са Јерменијом, а једини пораз претрпљен је од Немачке.
На крају, одлуку о прваку Европе, баш због пораза Србије од Немачке, доносио је дуел између Турске и Исланда, реми у последњем дуелу Алија Марандија Џемила Џана и Кјартансона Гудмундура оставио је Србији минималну предност у односу на Немачку.
Србија је остала на првом месту за један бод по Сонеборн-Бергеровом критеријуму, који се рачуна тако што се учесницима који деле место сабира 100 одсто поена које су победили и 50 одсто оних који су завршени ремијем.