Током студије која је трајала од 2018. до 2021. године, научници са Карнеги института за науку у Калифорнији, предвођени Ли Јином Хеом, уочили су значајну појаву у европском биљном свету. Тим је истраживао корелацију између квалитета ваздуха и фотосинтезе анализирајући сателитске податке који мере светлост коју емитује хлорофил у листовима биљака, што указује на нивое фотосинтезе.
Открили су директну везу између нижих нивоа аеросола (загађивача који укључују прашину, дим од шумских пожара и људских активности) и повећаних стопа фотосинтезе. Викенди, обележени смањеном индустријском активношћу, показали су повећање фотосинтезе за 64 одсто широм Европе, пренео је „Сајенс алерт“.
„Викендом је мање саобраћаја и индустријских активности. Али током радних дана ваздух је прљавији, тако да видимо снажан недељни циклус, објашњава Хе.
Студија, која је објављена у часопису ПНАС, такође је открила значајно смањење аеросолног загађења током 2020. године, што се приписује пандемији ковида -19. Сходно томе, биљке су показале повећану продуктивност током целе недеље, а не само викендом.
Амерички научници истичу еколошке предности побољшања квалитета ваздуха, не само за људско здравље већ и за продуктивност екосистема. Они процењују да би биљке могле да уклоне додатних 41 милион тона угљен-диоксида из атмосфере годишње ако би се нивои загађења аеросолом вратили на нивое пре пандемије.
Њихово откриће наглашава потенцијал за смањење нивоа аеросола, посебно оних повезаних са транспортом и индустријским процесима, како би се побољшало хватање и складиштење угљеника у биљкама.
Уочени обрасци, под утицајем недељних циклуса и смањења аеросолног загађења повезаног са пандемијом, наглашавају међусобну повезаност фактора животне средине и биљног света. Резултати истраживања сугеришу да напори на побољшању квалитета ваздуха могу имати позитивне импликације и на здравље људи и на функционисање екосистема.