Нова студија истражује неке од најсјајнијих звезда Млечног пута, посебно звезде „Бе“ (звезде Б-типа), које се одликују брзом ротацијом, веома плавом и јаком светлошћу и такозваном Балмеровом емисијом светлости из атома водоника. Супротно очекивањима, чини се да ове звезде имају мање космичких сапутника од других звезда Б типа.
Предвођен астрономом Џонатаном Додом са Универзитета у Лидзу, тим научника користио је астрометрију за праћење кретања звезда. Резултати су открили да су Бе звезде имале изненађујуће нижу стопу сапутника.
Међутим, при испитивању различитог скупа података који се фокусирао на већа одвајања, стопа пратилаца за Б и Бе звезде на већим орбиталним растојањима је изгледала слично, пише „Сајенс алерт“.
Нова теорија еволуције звезда
То неслагање навело је научнике да предложе теорију која каже да нестали сапутници можда нису одсутни, већ да су можда постали жртва гравитационих интеракција, прилазећи превише близу звездама Бе да би били откривени.
„Посматрали смо начин на који се звезде крећу по ноћном небу. Ако се звезда креће праволинијски, знамо да постоји само једна звезда, али ако их има више, видећемо лагано колебање или, у најбољем случају, спиралу“, објашњава Дод.
Ово откриће доводи у питање конвенционалне идеје о еволуцији звезда.
„Током протеклих десет година, астрономи су открили да је бинарност невероватно важан елемент у еволуцији звезда. Сада се више крећемо ка идеји да је ова еволуција још сложенија и да системе троструких звезда треба узети у обзир“, каже Рене Оудмаијер, астрофизичар са Универзитета у Лидзу.
Студија у вези са овим открићем недавно је објављена у часопису „Monthli Notices of the Roial Astronomical Societi“ и отвара нове путеве за разумевање формирања, раста и нестајања звезда у нашој галаксији. Ти тринарни системи могу послужити као претходници неутронским звездама и црним рупама, акумулирајући довољно масе током свог животног века сагоревања водоника да колабирају у ове густе, масивне космичке ентитете.