Александар Срећковић Кубура: Никоме сада није добро осим светској елити која згрће паре /видео/

Гостујући у емисији „Маша и...“ глумац Александар Срећковић Кубура открио је зашто му прија живот ван градске вреве, мора ли уметност да сноси последице политичких сукоба, али и с којим позоришним комадом или филмским сценаријом би упоредио данашњу ситуацију у свету.

„Очигледно је врло јасно да је то што се покварило у западној цивилизацији универзална ствар и дешава се свуда. Можда је решење управо говорити о томе, указивати на то шта се дешава у свету и на који начин живимо и шта дозвољавамо да свет постаје, сви ми заједно. Можда ћемо на тај начин просто да подржимо обичног свакодневног грађанина наше или било које друге земље да схвати да је кривица и на њему и да мора свако од нас да се укључи у то да се свет некако поправи, а дефинитивно је да му је поправка и то генерална поправка потребна“, објашњава Кубура.

Наш саговорник се у разговору за Спутњик присетио и друговања са легендом српског глумишта – Ђузом Стојиљковићем:

„Ђуза је живео исто на Чубури. Док сам још био у Атељеу ноћи смо проводили на неким свиркама и забавама које смо тамо правили. То је био један глумачки оркестар који је настао на представи 'Кнегиња од Фоли Бержера', доста давно, на самом почетку моје каријере. То је заправо била моја прва професионална представа. И онда смо ноћима тако правили себи глумачке забаве. Ђуза је волео да остаје до краја, иако је био међу старијима већ тада. Често смо се заједно враћали кући, али никада није могао да погоди тачно како да ме назове. Он је мене углавном звао Чуча, по колеги Чучиловићу са Крста, а њега је звао Кубура. Покушавали смо ми то да исправимо, али смо видели да нема потребе. Онда смо то и привхватили. И онда сам ја за њега био Чуча, а Чуча је за њега био Кубура. Да ли је он то просто помешао или му је то било слатко да нас зеза, не знам, али ето тако нас је звао“.