У извештају о кредитној активности за треће овогодишње тромесечје се наводи да је стање кредита привреди било ниже за 1,8 одсто, а кредита становништву веће за 1,6 одсто него пре годину дана.
Из НБС су објаснили да је успоравање домаће кредитне активности последица високе базе из претходне године, доспећа кредита из гарантних шема, виших каматних стопа на кредите због заоштравања монетарних политика Европске централне банке и Народне банке Србије, као и пооштрених кредитних стандарда банака.
Наводе и да су укупни домаћи пласмани банака немонетарном сектору, који, поред потраживања по основу кредита, обухватају и потраживања по основу улагања у хартије од вредности, камата и накнада, као и остала потраживања, у септембру били нижи за 0,3 одсто него пре годину дана.
Када је реч о кредитима привреди они су током трећег тромесечја повећани за 19,2 милијарде динара или за 1,2 одсто, повећање је вођено растом инвестиционих кредита, а расту су, мада у мањој мери, допринели и кредити за ликвидност и обртна средства.
Кредити становништву су у трећем тромесечју повећани за 6,6 милијарди динара или за 0,4 одсто, вођени растом готовинских кредита, док је стање стамбених кредита смањено у односу на јун.
Таква кретања утицала су на то да учешће готовинских кредита, који су најзаступљенија категорија у укупним кредитима становништву, буде повећано на 44,3 одсто у септембру, док је удео следећих по заступљености, стамбених кредита, износио 39,7 одсто.