Александар Шапић је у два и по мандата водио општину са највећим бројем становника у Србији, а годину и по дана обављао је функцију градоначелника српске престонице. Сада је председник привременог органа Београда и први је на листи „Александар Вучић – Београд не сме да стане“ за изборе 17. децембра.
За њега није битно ради ли се о локалној политици или националној, већ каже да је питање предстојећих избора питање вредности, а црвена линија је - неугрожавање националних интереса Србије.
Бити први човек престонице – српске престонице, значи да морате имати јасне политичке ставове који чак и излазе из ваше формалне надлежности. Онај ко је спреман да се добровољно одрекне дела своје територије, исто тако би се сутра добровољно одрекао једног дела града. Онај који је спреман да изгласа резолуцију у којој се српски народ проглашава геноцидним, због злочина који су се десили и које нико не спори, тај исти ће сутра у парламенту града да изгласа какву хоћете одлуку, супротну интересима Београђана. Онај ко је спреман да закачи ону шарену заставу дугиних боја на Скупштину града, па тај је сутра спреман да је стави и на Владу Републике Србије и на Народну Скупштину, говори Шапић у разговору са Наташом Милосављевић.
Насилно одвајање од Русије
Шапић истиче да не види никакву могућност сарадње са онима који су спремни да се одрекну дела своје територије, који затварају Србију ка Истоку, изгласавају резолуцију о Сребреници или на било који други начин насилно мењају вредносни систем Срба и Србије. Са њима нема сарадње, „макар се сто пута сагласили где ће да иде вртић или школа“.
Шапић верује да Србија сама треба да прави своје односе и да су санкције Русији чиста симболика у туђем сукобу. За њега нема смисла затварати сопствену земљу ка „вековним пријатељима и православном браћом“.
Ми са Руском Федерацијом никад нисмо ратовали. Сулудо је затварати своје међудржавне, међубратске, међухришћанске, међуправославне односе, због тога што се тамо неко с неким посвађао. Санкције су требале да буду само увод у затварање нас ка Истоку, тако да лично мислим да то не смемо да дозволимо. Санкције или не, сутра ће их ионако цео свет укинути. То је само политика. Санкције саме по себи нису тема, при томе, Русија од тих санкција није добила ни „политичку перут“, то је бесмислена ствар и овде се ради о питању симболике.
Да ли се Косово заиста брани у Београду?
Када говори о Косову и Метохији, Шапић верује да ту нема никакве дилеме и да је апсолутна црвена линија непризнавање тог дела српске територије и недавање сагласности за чланство тзв. Косова у Уједињеним Нацијама.
Свесни смо ми да се Косово отима деценијама и свесни смо каква је ситуација данас на Косову и лично сам свестан да држава Србија нема ни приближно ту врсту утицаја какав има на остатку своје територије, па чак ни формалног. Али једно је кад вам нешто отимају. Оно што вам отимају, може да се врати, али оног тренутка када нешто дате, то је заувек изгубљено.
Косово је срце Србије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Како ћемо подизати децу?
Он упозорава да је оно што се нама чини небитно, већ увелико главна тема у читавој Европи и свету, где рат вредности увелико букти. Од тога на којој ће се локацији изградити нова школа или вртић, битније је чему ће се наша деца учити тамо.
Хоће ли наша деца учити о томе да могу да мењају пол као малолетници? Хоћемо ли бити приморани да их ословљавамо са дете један и дете два? Хоће ли они морати у тој школи да уче да треба своје родитеље да зову родитељ један и родитељ два?
Срби су чувари европских вредности
Европа је тренутно у процесу тражења саме себе, сматра Шапић. Тамо нико више није сигуран у било шта и вредности су измешане и погубљене, а сведочимо великом рату вредности на нивоу целог света, не само Старог континента. Европске интеграције су за неког другог и Срби не треба да губе време тражећи било какву дозволу да постану и формално део европске заједнице. Срби су, сматра Шапић, интегрални део Европе и њену слободу су скупо платили.
Што се тиче европског пута, ја бих ту реторику и тај наратив потпуно избацио. Нема шта ми да идемо у Европу, ми смо део Европе. За ову Европу је мој ђед и прађед дао живот и не може Немац да буде бољи Европљанин од мене, кад су моји преци бранили Европу од Немаца. Хајде да завршимо ту причу како ми идемо негде. Ми смо у Европи, европске вредности смо ми у неку руку и постављали – крвљу смо платили слободу Европе, нарочито у Првом, али и у Другом светском рату.
Досадашња достигнућа
На питање, шта све сматра својим досадашњим успехом, бивши градоначелник Београда, Александар Шапић, набраја да је највише поносан на увођење социјалних мера, попут укидања листе чекања за персоналне асистенте, за геронто-домаћице и све друге врсте социјалних услуга. Уз ово наводи и појефтињење градског превоза у времену када је инфлација уздрмала читав свет. Посебно истиче повећање плата у предшколским установама, као и увођење бесплатних вртића и уџбеника.
Трамвај на улицама Београда
© Sputnik / Лола Ђорђевић
На питање, да ли постоји неко чију руку не би прихватио након избора, Шапић одговара да не планира да сведе своју кандидатуру и мандат на ниво личне вендете, а да је крајњи циљ већи од свих појединаца.
Немам ја право да персонализујем ствари. Врата морају бити отворена ка свим оним који деле исте и сличне вредности. Овде се ради о борби за вредности, а кроз њих ћемо доћи и до канализације и до школа и до вртића, па на крају и до теме шта кога препоручује да се бави локалном самоуправом, сем жеље. Персонализовати ово и рећи како је важнија борба против Вучића од интереса Србије, ја то не могу да прихватим. Није Вучић Србија, Србија је постојала пре Вучића, постојаће и после њега. Србија је постојала пре Шапића или било кога другог од нас и постојаће после нас, истиче Шапић.
Од осталих успеха, истиче улагање у инфраструктуру, реновирање улица, избацивање Бус плуса и чишћење Савског шеталишта од сплавова.