НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Црне рупе би могле да снабдевају Земљу електричном енергијом: Невероватно космичко решење

Ново научно истраживање уводи спекулативно, али фасцинантно подручје могућности, подстичући на размишљање о потенцијалним изворима енергије скривеним унутар космичких црних рупа.
Sputnik
У новом истраживању, научници Зан-Фенг Маи и Рун-Квиу Јанг с кинеског Универзитета Тиањин предлажу врло неконвенционалан, нов извор енергије: примордијалне црне рупе. За разлику од опште познатих црних рупа звездане масе, ти сићушни ентитети, теоретски формирани од превелике густине у примордијалној плазми након Великог праска, могли би да буду кључни за енергетске потребе нашег света.
Узимајући у обзир чињеницу да црна рупа има изузетно јаку гравитациону силу, поставља се занимљиво питање: гледајући барем теоретски, можемо ли да користимо гравитациону силу црних рупа за производњу електричне енергије, тј. да користимо црне рупе као батерије?, постављају питање Маи и Јанг у својој студији, предлажући потенцијалну употребу Шварцидлове црне рупе (црна рупа која нема електрични набој) као пуњиве батерије.
Ипак признају да постоји и изазов у облику Хавкинговог зрачења, које емитују мале црне рупе. Упркос тој препреци, њихови прорачуни откривају да се таква црна рупа унутар одређеног распона масе може поново напунити за производњу електричне енергије, с максималном стопом учинка од 25 одсто.
У близини примордијалне црне рупе, 25 одсто масе алфа честице, произведене радиоактивним распадом, може да се претвори у кинетичку енергију, објашњавају Маи и Јанг, изједначавајући учинак тих црних рупа с учинком нуклеарног реактора.
Иако је тестирање њиховог концепта и даље непрактично и тренутно ван нашег технолошког домета, кинески научници предлажу примамљиву идеју – да би минијатурне црне рупе могле да постоје унутар распона масе предложеног за тамну материју. Ако се потврди, то отвара врата интригантном сценарију, односно коришћењу једног од најзагонетнијих облика материје у свемиру за напајање свакодневних уређаја, преноси портал Зимо.
Коментар