На броду, који је пловио под заставом Коморских острва, налазило се 14 чланова посаде – један Индијац, 11 Египћана и два држављана Сирије. Спасен је само један држављанин Египта и извучено је тело само једног страдалог члана посаде. Осталих 12 се води као нестало.
Како је писала атинска новинска агенција АМНА, „Раптор“ је превозио товар соли из Египта у Истанбул. Непосредно пре несреће, капетан је пријавио квар мотора. Капетан је ујутру послао сигнал за помоћ, након чега је „Раптор“ нестао са радара.
Како пише „Катемирини“, потопљени брод био је на „црној листи“ међународних контролних органа (Париски меморандум о разумевању и Црноморски меморандум) пошто се пре две године испоставило да су документи за чланове посаде били неважећи, а било је и недозвољених уписа у књизи нафтних евиденција. Наиме, последње се тумачи као наговештај да је брод, можда, пловио илегалним, непријављеним рутама, односно да је могло да буде умешано у шверц.
„Сумње власти појачава чињеница да је спашени морнар саопштио представницима Обалске страже да је крајња дестинација брода била Украјина, а да је у Истанбулу, првобитном одредишту, требало само да допуни гориво“, пише лист.
Претпоставља се да посада, вероватно према инструкцијама бродовласничке компаније, није потражила помоћ у суботу упркос томе што им је вода већ улазила у брод.
„Уместо тога, то су урадили тек неколико минута пре него што су потонули у недељу ујутру“, наводи се у чланку.
Истовремено, грчки портал „Њузит“, позивајући се на мишљење власти, пише да посада није затражила помоћ у суботу упркос цурењу воде јер је брод „вероватно превозио недозвољен терет“.
У власништву исте компаније је био и брод „Манаса росе“ који је потонуо у заливу Кисамос на Криту у јануару 2022. године. Тада су власти покренуле поступак против чланова посаде због акција које су довеле до бродолома и због превоза кријумчарених дуванских производа, пише „Катемирини“.