МСС је био у фази пројектовања између 1984. и 1993. године, након чега је уследила производња његових сегмената широм САД, Канаде, Јапана и Европе крајем осамдесетих година прошлог века. Ипак, очекује се да ће свемирска станица ускоро бити „пензионисана“ алито неће бити нимало јефтино.
У јануару прошле године је америчка свемирска агенција НАСА најавила планове за престанак коришћења МСС-а и издала је саопштење о плану транзиције. Администрација председника САД Џозефа Бајдена се посветила продужењу трајања операција МСС-а до 2030. године, али трошкови ће износити око милијарду долара.
Продужење века МСС-а за циљ има искоришћавање научних, едукативних и технолошких користи станице, док се истовремено олакшава развој комерцијалних дестинација и тржишта за успешну свемирску економију.
Међутим, за окончање операција МСС-а има много разлога, а међу њима су старост станице од готово три деценије као и изазови повезани са застарелом инфраструктуром.
Потрошеност делова у тешким условима свемира представља потешкоће у одржавању и одрживости, али су и финансијска разматрања такође одиграла улогу. Одржавање МСС-а носи значајне оперативне трошкове који се повећавају док станица стари, због чега она постаје финансијско оптерећење приликом адекватног одржавања.
НАСА очекује да ће издвојити милијарду долара.
„Крај МСС-а се очекује почетком следеће деценије,аливећ се показује као деликатна ствар за ваздухопловно-свемирси инжењеринг и међународну дипломатију“, наводи „Scientific Аmerican“.
Разматрана су различита решења за елиминацију станице, а једно од оних која се истичу јесте подизање МСС-а у орбиту у којој ће у потпуности напустити атмосферу Земље. Међутим, напуштање станице у „орбиту гробља“ би представљало опасност за оштећење сателита.
„Не желите је оставити у орбити. Иако је лепо сматрати је музејем, она ће ипак пропадати и распасти се“, рекао је астрофизичар Џонатан Мек Дауел.
НАСА стручњаци сматрају да је најсигурнија метода заправо деорбитирање и рушење у ретко насељену регију Пацифика како би се потенцијална штета свела на минимум. Међутим, и то је тежак задатак јер се МСС креће великом брзином и њена „земаљска путања“ се константно мења док се планета окреће, пренео је „Кликс“.
Што дуже МСС буде падала кроз атмосферу, то ће бити све веће поље крхотина, а тиме ће се повећати ризик од штете на тлу.