За разлику од Запада Москва не тежи конфронтацији, већ трагању за дијалогом, чак и са онима који још нису сазрели за тај дијалог, истичу руски експерти.
У главном граду Северне Македоније одржава се тродневни министарски савет ОЕБС-а, који окупља преко 70 делегација са око 1.000 чланова, и где ће се промовисати безбедност, стабилност и сарадња међу државама чланицама.
Блинкен је у среду вече боравио у Скопљу, пред данашњи састанак шефова дипломатија ОЕБС-а и састао се с македонским министром спољних послова Бујаром Османијем, али је после неформалне вечере, напустио главни град Северне Македоније, пре доласка руског колеге, упркос томе што је Вашингтон претходно потврдио његово учешће у заседању министарског савета ОЕБС-а.
Вечери у Скопљу присуствовали су и шефови дипломатија ЕУ и Велике Британије, Жозеф Борељ и Дејвид Камерон, након чега су сва тројица напустили тај град пре него што је стигао Лавров.
„Мислим да је јасно да се сада у Вашингтону сматра да је разговор са Русијом лош избор. Они дијалог са Русима доживљавају готово као пораз. На преговоре са Русима Сједињене Државе гледају кроз призму слабости, пораза и слично. За Блинкена и сама чињеница да ће разговарати са Лавровом је показатељ да су САД изгубиле, па су због тога започеле преговарачки процес са Русијом. Стога је очигледно зашто је Блинкен избегао сусрет са Лавровом“, каже руски експерт Константин Блохин.
Блохин не искључује да разлози Блинкеновог наглог напуштања Скопља могу бити разни, али истовремено наглашава да за сада међу америчким званичницима нема спремности да се лично сретну са Русима.
„Они Русију покушавају да представе као 'империју зла', а у овом случају би испало да они са 'империјом зла' преговарају око Украјине. Ово је главна ствар, али је сасвим могуће да постоје и други разлози. О томе је тешко говорити, не знамо шта је у Блинкеновој глави“, додаје Блохин.
То што је амерички државни секретар Ентони Блинкен главом без обзира побегао из Скопља, како се не би срео са шефом руске дипломатије Сергејом Лавровим говори о неконструктивној позицији Вашинтгтона и признању пораза, кажу руски експерти
© AFP 2023 / SEBASTIAN GOLLNOW
Руска дипломатија победила Запад
Руски медији такође оцењују да је Москва остварила прави дипломатски пробој и победу над покушајима колективног Запада да Русију изолују. Украјина, Пољска и балтичке земље су огорчене што руски министар спољних послова посећује земљу НАТО-а, први пут од почетка руске специјалне операције у Украјини, фебруара 2022. године, па су због тога отказале учешће на министарском савету ОЕБС-а, док је Бугарска, чије руководство заузима крајње антируски став, одбила да дозволи прелет авиона шефа руског министарства спољних послова ако се у њему буде налазила Марија Захарова.
Чињеница је да је руски министар још почетком новембра добио позив за учешће на том догађају од Северне Македоније, али су Македонци одмах по позиву јасно ставили до знања да ће Лавров морати да реши низ логистичких проблема везано за свој долазак, пошто је под западним санкцијама и забрањени су му прелети преко територије ЕУ.
Дужина руте министарског авиона износила је око 4.000 километара, пут је трајао више од пет сати. Лавровљев авион је прелетео Турску и Грчку на путу за Северну Македонију, иако се раније очекивало да ће летети преко Бугарске, која је првобитно издала дозволу за прелет руског авиона.
То што је Северна Македонија позвала Русију на овај догађај, каже Блохин, може се тумачити и као сигнал који је дошао из Вашингтона, Брисела или НАТО-а, у намери да се „опипа пулс“ Москве у погледу будућности Украјине. Запад се, додаје експерт, толико уморио од Украјине да сада жели, користећи самит ОЕБС-а, види расположење Руса, које предводи Лавров.
Што се тиче Украјине, Пољске, Естоније, Летоније и Литваније које су због Лаврова одлучиле да бојкотују састанак у Скопљу Блохин каже да је њихова позиција у потпуности јасна, с обзиром да су „те земље само инструмент Запада за слабљење Русије“.
Пропала изолација Русије
Руски експерти наводе да су сва ова превирања показала озбиљну унутрашњу борбу у ЕУ око доласка руског министра, а његов коначни долазак показао је да су конструктивне снаге ипак победиле. Европски званичници, који су недавно говорили о некој врсти „изолације Русије“, сада преиспитују своју позицију, док се прагматичари и даље ослањају на здрав разум. Томе у прилог иде и изјава министра спољних послова Аустрије Александра Шаленберга, који је уочи седнице савета министара ОЕБС-а, рекао да Запад не треба да се плаши да седне за преговарачки сто са Русима и да западне земље не би требало да одустају од дијалога са Москвом.
Подсетимо, организација има 57 држава плус 11 „партнера за сарадњу”. Један број њих је крајње незадовољан чињеницом да ЕУ намерава да ОЕБС од простора сарадње и колективне безбедности претвори у инструмент за изолацију Русије, без којег неће бити безбедности у Евроазији.
Москва све ово разуме, па ни због свих смицалица и перипетија око решавања „логистичких проблема” није принципијелно одбила путовање и није дискредитовала ОЕБС. Напротив, министар Лавров је рекао да Русија жели да „спаси ОЕБС“, који се „претвара, у ствари, у додатке ЕУ и НАТО-а, у чисто маргиналне структуре“.
Такав приступ се објашњава чињеницом да, за разлику од Запада, Москва жели дијалогом да решава нагомилане проблеме.
Лавров је у Скопљу оценио да се ОЕБС данас налази у јадном стању, а да је будућност нејасна, подсећајући да је организација уништена још 1999. године, агресијом на Југославију и отимањем Косова.
На питање шта се може очекивати од самита ОЕБС-а у Скопљу Блохин каже да не треба очекивати неки „посебан напредак“.
„Али чак и ако дође до некoг пробоја мале су шансе да ћемо о њему сазнати брзо. Можда ће бити нешто иза затворених врата, јер се иза затворених врата доносе свакакве судбоносне одлуке, а тек после извесног времена и јавност за њих сазнаје. Стога, за сада нема смисла градити било какве илузије или наде“.
Руски експерти закључују да је путовање Сергеја Лаврова на самит ОЕБС-а само по себи важно, јер између осталог потврђује и чињеницу да „свет не може да постоји без Русије“.
Државе Азије, Африке и Латинске Америке, па чак и неке европске земље заинтересоване су за развој односа са Русијом, а обезбеђивање европске безбедности немогуће је без Русије, ма колико то Запад негирао.