Представа је премијерно изведена 31. августа у Чачку, а у подели су Љубивоје Тадић, Јелена Тјапкин и Марта Микић, док се за музику побринуо Александар Алемпијевић.
Пре тачно четири деценије, Љубивоје Тадић је заједно са професором Предрагом Бајчетићем поставио своју дипломску представу „Kрајпуташи 1804‒1918”, инспирисану Радичевићевом књигом „Плава линија живота“.
Од 26. маја 1984. године одиграна је 326 пута, што је чини највише пута изведеном дипломском представом у историји Факултета драмских уметности.
„Играо сам је још два пута толико, изводећи одломке, у различитим облицима и формама. Представа је умногоме одредила мој пут ствараоца и приказивача, идеју да се бавим литературом, да играм у позоришту које дуговечно гради однос са публиком и остаје у памћењу“, каже Љубивоје Тадић поводом нове драматизације.
Редитељка Ружица Ања Тадић објашњава да су крајпуташи споменици подигнути онима којих више нема и којима се не зна гроб или су сахрањени далеко од своје куће:
„На епитафима клесари уклесаше разнородне згоде и незгоде, у име покојника и ожалошћених. Важно је поменути колико је сваки од њих појединачан, а истовремено и заједнички, дакле крајпуташ је својеврсни медијум за друштво. Испред Аполоновог храма у Делфима стоји натпис 'Спознај самога себе'. Идеја је да, уз помоћ одабраних епитафа са крајпуташа и стихова Бранкове поезије, свако има прилику да искуси спознају кроз заједнички чин гледања представе'.