Фулминативно злато било је први високореактивни експлозив. Први пут се спомиње 1585. године у књизи немачког алхемичара Зебалда Шверцера и отада је предмет изучавања академских хемичара.
Ова врста злата наиме производи необичан љубичасти дим приликом детонације. Међутим, упркос вековима познатом хемијском саставу, научници до сад нису успели да открију зашто је дим љубичаст.
Присуство наночестица
Иако звучи чудно да злато може да обоји нешто у љубичасто, фулминативно злато се користи за облагање предмета љубичастом навлаком, као што се раствори златних наночестица могу користити за наношење љубичастог слоја на супстрате.
Међутим, нико није могао да докаже ту хипотезу – досад.
„Наш експеримент је укључивао стварање фулминативног злата, затим детонирање узорака од 5 мг на алуминијској фолији путем загревања - каже Сајмон Хол, професор хемије са бристолског универзитета.
„Ухватили смо дим помоћу бакарних мрежа и онда анализирали узорак дима под трансмисионим електронским микроскопом. Као што је било очекивано, открили смо да дим садржи сферичне златне наночестице, потврђујући теорију да злато има улогу у настанку мистериозног дима“.
У плану је употреба истих метода ради испитивања дима који производе други фулминантни метали попут платине, сребра, олова и живе.
Потенцијалне примене
Научници већ размишљају о потенцијалним применама овог открића у брзој синтези суперрегуларних металних наночестица – од користи у областима као што су медицина, биоинжињеринг или све што укључује нанотехнологију, преноси IFL Science.