Научници су раније направили прве живе роботе или ксеноботе од матичних ћелија из ембриона афричке канџасте жабе (Xenopus laevis).
„Неки људи мисле да ксеноботи само потичу од ембриона и жаба. Мислим да то нема никакве везе са ембрионима или водоземцима и да се ради о много општијој особини живих бића. Не разумемо које су све могућности наших телесних ћелија“, рекао је биолог Мајкл Левин са Универзитета Тафтс.
Овај тим са Универзитета Харвард и Тафтс коструисали су живе роботе користећи дониране људске ћелије трахеје (душника). Ове ћелије су им највише одговарале јер су лако доступне због истраживање ковида и плућних болести, али и због свог облика који роботима омогућава кретање.
Наиме, ћелије душника су прекривене танким изданцима који подсећају на длаке (цилије) и таласају се напред-назад. Они обично помажу ћелијама душника да истисну ситне честице које би могле да засметају плућима. Претходне студије су показале да ове ћелије могу да формирају органоиде – кластере ћелија које се често користе у истраживањима.
Биолог Гизем Гумускаја са Универзитета Тафтс експериментисала је са хемијским саставом услова раста трахеалних ћелија и пронашла начин да подстакне цилије на органоидима да се окрену ка споља. После неколико дана, органоиди су постали покретни, а „длаке“ су се понашале као весла.
„Ништа се није догодило ни првог, ни другог, ни четвртог, ни петог дана. До седмог. Као цвет који цвета. Седмог дана су се цилије окренуле и биле напољу“, рекла је Гумускаја.
Научници наводе да је сваки антробот настао из једне ћелије и да нису сви били идентични.
Чини се да су ови мали роботи имали неку врсту „личности“. Неки су били сферни и потпуно прекривени цилијама, док су други били више издуженог лоптастог облика и неправилно прекривени „ресама“. Чак су се кретали на различите начине – неки у равним линијама, неки у уским круговима, док су се други мигољили. У лабораторијским условима преживели су до 60 дана.
Левин и Гумускаја су желели да сазнају да ли антроботи могу да имају медицинску примену. Стога су прво истражили да ли могу да се крећу преко оштећених људских неурона узгојених у лабораторији. Били су изненађени када су видели да антроботи стимулишу раст оштећеног подручја неурона. Наводе да још не разумеју механизам излечења, али да је такав потенцијал дефинитивно забележен.
Према речима ових научника, антроботи не представљају етички или безбедносни проблем јер нису направљени од људских ембриона нити на било који начин генетски модификовани.
„Могу да преживе у веома ограниченом окружењу, тако да нема могућности да 'побегну' из лабораторије. Имају и свој животни век, после неколико недеља се без проблема биоразграђују“, рекао је Левин.
Истраживање под називом Motile Living Biobots Self-Construct from Adult Human Somatic Progenitor Seed Cells објављено је у часопису „Адвансд Сајенс“.