Студија је закључила да бебе уче језике из ритмичких информација - раста и пада тонова, као у дечијим песмама, песмици о абецеди и другим песмама, пренео је Гардијан.
Тим са Кембриџа је, такође, открио да бебе не почињу да обрађују фонетске информације све док не напуне око седам месеци.
Истраживачи су навели да налази, који су објављени у часопису „Нејчер комјуникејшенс“, доводе у питање став да су фонетске информације, које су обично представљене азбуком, кључ за учење језика.
Рекли су да то, такође, сугерише да дислексија и развојни језички поремећај могу бити повезани са перцепцијом ритма, а не са потешкоћама са обрадом фонетских информација.
Професорка Уша Госвами, неуролог са Универзитета у Кембриџу, која је ауторка студије, рекла је да истраживање показује да се појединачни звуци говора не обрађују поуздано до око седам месеци, иако већина беба може да препозна познате речи попут „флашица“ до тог тренутка.
„Од тада се појединачни гласови говора и даље додају веома споро, преспоро да би били основа језика. Верујемо да су информације о ритму говора скривени лепак који подупире развој језичког система који добро функционише“, истакла је она.
Према њеним речима, родитељи би требало да разговарају и певају својим бебама што више или да користе говор усмерен на бебе, попут песама за децу, јер ће то утицати на исход у домену учења језика.
Раније се сматрало да бебе уче мале звучне елементе и сабирају их како би направиле речи.
Да би разумели да ли је то случај, истраживачи су снимили мождану активност 50 беба старих четири, седам и 11 месеци док су гледали видео на којем учитељица у основној школи пева 18 дечијих песама.
Тим је користио посебне алгоритме да протумачи како бебе кодирају ове информације у мозгу.
Научници су открили да се фонетско кодирање код беба појавило постепено током прве године живота, почевши од назалних звукова када је реч о слову „м“ за реч „мама“.