Према документу, Савет ЕУ тражи од Европске комисије да формално уврсти обавезе из споразума о путу ка нормализацији односа између Београда и Приштине из Охрида, у преговоре са Србијом о чланству.
Нацрт подсећа на оцену Европске комисије да је Србија технички спремна за отварање преговарачког кластера 3 о конкуренцији и инклузивном расту, али истиче да ће Савет ЕУ „наставити са проценом“, без навођења када ће кластер бити отворен.
ЕУ очекује од Србије да „појача напоре“ у реформи правосуђа, слободи медија и усклађивања са спољном политиком ЕУ. Од Београда се тражи да у потпуности примени споразум о нормализацији односа са Приштином и учини више у процесуирању одговорних за нападе у Бањској, наводи се у тексту који би требало да усвоје министри европских послова, а затим и лидери ЕУ на самиту 14. и 15. децембра у Бриселу.
У нацрту који би могао да буде допуњен пре усвајања, ЕУ „жали“ што ниједна страна није применила обавезе из Споразума о путу ка нормализацији и позива Београд и Приштину да „без одлагања и предуслова“ примене споразум , „што укључује и формирање Заједнице српских општина“, пише РТС.
ЕУ наводи и „снажну осуду насилних напада“ на тзв. косовску полицију у Бањској 24. септембра и насиља против КФОР-а, органа реда, грађана и медија током протеста косовских Срба 29 маја.
Од Србије очекује да сарађује у потпуности са истрагом, ухапси и приведе правди починиоце напада.
„ЕУ жали што Србија није предузела довољне кораке у овом погледу“, наводи се у тексту закључака.
Изражена је и забринутост због „понављаног гомилања“ војних снага у близини Косова, али су поздрављени неки „кораци у добром правцу“, као што је позив Београда Србима да учествују на локалним изборима на северу Косова.
„Негативне последице ако не дође до деескалације“
У закључцима се од Европске комисије тражи да „хитно“ у преговоре Србије о чланству формално унесе обавезу примене Споразума о путу ка нормализацији.
„Савет захтева од Европске комисије и високог представника (Бореља) да хитно, пре краја јануара 2024, допуне мерила за поглавље 35 у преговорима Србије о чланству“, стоји у нацрту закључака.
Београд и Приштина позвани су да се уздрже од провокација и једностраних потеза који могу да изазову насиље, уз упозорење да ће изостанак деескалације имати „негативне последице“.
„ЕУ је спремна размотри додатне мере усмерене на Београд и Приштину ако то буде потребно“
У области владавине права, ЕУ поздравља „правовремено“ усвајање уставних амандмана и закона о њиховој примени, али наглашава да је „додатни рад“ неопходан у области правосуђа и позива Србију да испуни мерила у поглављима 23 и 24.
У закључцима се наглашава и забринутост због „ограниченог напретка“ у области слободе изражавања и независности медија и позива Србија на „ефективну примену медијске стратегије“.
Од власти у Србији се очекује да „објективно и недвосмислено“ говоре у јавности о ЕУ, и да се ангажују на спречавању дезинформација и „спољних манипулација кроз све медијске канале“.
О усклађивању са спољном политиком
Савет ЕУ тражи од Србије да појача напоре на усклађивању са спољном политиком ЕУ, укључујући и санкције према Русији и Белорусији, и да се „уздржи од потеза и изјава“ које иду против позиција ЕУ у стратешким спољнополитичким питањима. ЕУ поздравља хуманитарну и другу помоћ Србије Украјини, као и бољу сарадњу у спречавању заобилажења санкција.
Наводи се да ЕУ „уважава напредак“ који је Србија учинила у усклађивању са визном политиком ЕУ. Поздрављен је и „добар ниво припремљености“у економским критеријумима.
О закључцима о политици проширења расправљаће Савет министара ЕУ 12. децембра, а затим би требало да буду и формално усвојени на састанку лидера ЕУ 14. и 15. децембра.
На дневном реду самита лидера биће и одлука о отварању преговора о чланству са Украјином, Молдавијом, и Босном и Херцеговином, као и о статусу кандидата за Грузију.