Душан Бајатовић: Србију би срљање европским путем коштало много /видео/

Иако тренутно енергетски стабилна и војно неутрална, Србија би, уколико настави са интеграцијама по сваку цену, осетила све последице неспособног европског руководства.

Овако је са Љубинком Милинчић за Спутњик говорио Душан Бајатовић, директор Србијагаса и главна мета медијских напада који су, баш пред изборе, поново актуелизовани.

Он је, како наводе оптужбе, у талу са Русима из Гаспрома, украо више од 100 милиона динара.

„Прво је било 300 милиона, сад наша штампа наводи да има 120 милиона, изгледа да ми је неко хаковао рачун. Ја сам чуо да су сад те паре доступне, али морам да пронађем рачун и вероватно ћу их све уложити у развој објективног новинарства у Србији“, у шали говори Бајатовић о оптужбама на свој рачун.

Бајатовић, који је иначе једанаести кандидат на листи СПС-а, подсећа да се увек у периоду избора и политичком такмичењу које није најчешће чисто, мора рачунати на прљави део кампање и да му није први пут да се уочи избора нађе на листи за медијски одстрел.

Бајатовић је домаћу енергетску ситуацију и снабдевање српског тржишта, оценио као стабилно, упркос актуелним светским дешавањима.

Он подсећа да је Република Србија добила две милијарде кубних метара гаса годишње, по цени коју нико други није добио.

„Ми смо и нафту до скоро увозили од Русије по практично субвенционисаним ценама. Зато је НИС прошле године имао 800 милиона долара добити. У таквим околностима у будућности ћемо можда разговарати о некој атомској централи“, говори Бајатовић за Спутњик.

Он подсећа да је Србија недавно имала проблем са потенцијалном ценом гаса, али само захваљујући Бугарској, којој је у буџету зафалила милијарда долара, па су пожелели да то зараде уводећи таксе од сто долара за транзит, међутим, Бајатовић тврди да до тога засигурно неће доћи, бар не до доношења одлуке бугарског уставног суда.

„А транспорт гаса је монопол и он је тако замишљен у целом свету. Ви имате право само на трошкове изградње свега тога, уз то неку јако малу зараду. Тако функционише систем у Америци, Русији, Кини, Европи... тај систем има за циљ да свима омогући једнаку шансу. Дакле, не може нико па ни Бугарска, ни по законима своје земље, по европској регулативи, светској пракси, или било чему другом, уводити некакве таксе на транспорт. То не постоји“.

Основна идеја, објашњава директор Србијагаса, могла би бити и то да Србија, Мађарска и Гаспром, односно Русија, као и Турска одбију да плате поменуту таксу. Тада би Бугарска могла рећи да услуга није плаћена, транспорта није било, па би проток руског гаса у источну Европу био обустављен. Ипак, то је још један у низу покушај одвајања Русије од Европе и њена изолација који нису уродили плодом, па ће се Европа и даље грејати на руски гас.

Душан Бајатовић је, у разговору са Љубинком Милинчић, говорио и о разлозима због којих је европска политичка елита запала у период стагнације, потчињеном односу пред Сједињеним Америчким Државама, утицају тог њеног положаја на започињање специјалне војне операције у Украјини, као и о последицама избијања рата у источној Европи.

Енергетске компаније зарадиле су више новца него фармацеутски лоби након производње лекова за корону и због тога Америка грчевито покушава да задржи превласт тамо где може. Рат у Украјини само је сукоб Истока и Запада где Запад покушава да овлада руским енергентима, супротстављајући се уједно све очигледнијем економском и политичком успону Кине.

По Бајатовићевом мишљењу, Америка је највећи произвођач гаса и нафте у свету, али она хоће да поседује оно чега у изобиљу има у руској земљи. Исто тако је својевремено хтела да има ирачка, иранска или либијска добра, уз обавезу да их сама контролише. У току је, како каже он, „једна велика светска утакмица“.

Предвиђа се да ће светска економија имати раст од три одсто, али тај раст ће се правити у Азији и Африци, па чак у извесној мери и у Јужној Америци. Европа, сасвим сигурно, губи свој некадашњи положај и утицај који је некада уживала.

Бајатовић види две кључне последице рата у Украјини. Показало се да Европа има изразито лошу политичку елиту и да „постаје вазал Америке“.

„Не може вазална територија, колико год да има народа, бити моћна. То је прва последица – растанак Европе од Русије значи сиромашење. Сутра ће значити деиндустријализацију, јер се фирме селе што у Кину, што у САД“, говори Душан Бајатовић.

Друга последица, сматра он, биће дедоларизација и, следствено томе, деамериканизација. То се првенствено види у томе колики је удео кинеског јуана у нафти, а Бајатовић спекулише да би у блиској будућности могао бити уведен и петројуан уместо досадашњег петродолара као монетарног стандарда.

„Данас је 20% светских валутних резерви већ у јуану. Количина трговине која се такође обавља у јуану такође је велика. Кина постаје сила.“

Бајатовић наводи пример сунита и шиита као најсликовитији за представљање растућег политичког и дипломатског утицаја Русије и Кине. Те две земље решиле су миленијумски сукоб који датира од 7. века нове ере. Још један одличан пример јесте чињеница да су Саудијска Арабија и Иран успоставили дипломатске односе посредством ове две силе. Овај догађај, тврди Бајатовић, представља већу и значајнију промену чак и од рушења Берлинског зида.

Директор Србијагаса истиче да је основна грешка када се сагледава рат у Украјини тврдња да се ради о рату Русије и Украјине. Рећи да је у питању рат Русије и НАТО-а, мало је прецизније. Ипак, најтачније је рећи да се ради о сукобу Истока и Запада и да сведочимо једној врсти борбе за деколонизацију.

Одличан пример тога, наводи он, јесте Француска која је недавно завршила своју каријеру колонијалне силе када су се три афричке земље побуниле и истерале француску војску напоље. Широм Француске постављено је укупно 54 атомске централе, а уран који је увозила из Нигера, сада ће им бити наплаћиван по 200 пута већој цени. Све је ово последица, сматра Бајатовић, тога што се некада моћни и силни Запад прерачунао и превидео светска економска и политичка кретања.

„Почело је са Русијом, а наставиће се са економским променама, плаћањем у националним валутама, у другачијој врсти размене робе. Ово је заправо борба за деколонизацију и ослобађање од моћи колективног Запада, који је стотинама година живео добро на рачун тога што је црпео ресурсе по Африци, Индији. Сетите се Опијумског рата са Кином.“

Руси су, говори Бајатовић, схватили још у време доласка Путина на власт, какви ће их све изазови очекивати у будућности. Они су себи осигурали безбедност у земљи, политичку стабилност, криминал су ставили у границе контроле, након чега су кренули да се развијају оружје и нова технологије.

„Развијали су роботе, нову врсту електронике, четврту, пету, шесту генерацију у пољопривреди… Не само што извозе храну, него они имају сад и нову генетику која ће се производити у тим семенима у Русији, развијали су здравство, нанотехнологију… Они су заправо развијали технологије нових генерација“, говори Бајатовић и истиче да термин „Европа“ већ двадесет година не постоји у јавном говору скупова попут Шангајске иницијативе и сличних, већ се искључиво користи термин „Евроазија“.

Међутим, развојни пут Русије и Кине није могао слободно да цвета и неко је на Западу коначно схватио да се стигло до фазе „предозирања“ Истоком. Руси су почели да путују и послују по Европи, Кинези да развијају „Пут свиле“ и Америка, као доскорашњи хегемон, то није намеравала да допусти.

Бајатовић је подсетио да ни Србија није јефтино прошла у том светском раскусуравању између великих сила и њихових политичких, војних и економских аспирација, подсећајући да нас је 19 најјачих земаља света бомбардовало истовремено и да се то не сме заборавити.

Опширније гледајте у видео прилогу.