„Од почетних десет локалитета дошли смо до броја од преко 100 насеља која чине прилично комплексну мрежу. Чак и велики локалитети не функционишу самостално, већ чине групе насеља која су међусобно блиско повезана. Чак постоји и нека врста хијерархије која се не тиче само величине, већ више позиције у том простору“, каже Јовановић.
Овај магистар археологије, музејски саветник у Градском музеју Вршац, вођу тима научника који су дошли до невероватног открића, Бариja Малоја са Универзитетског колеџа Даблина упознао је пре 10 година када је истраживање у долини Тисе почело. Тада нико није слутио да ће заједничка ископавања уздрмати светску научну јавност.
Пресудни снимци из свемира
Али она нису била пресудна, пресудили су снимци из свемира, који су потврдили да су у Банату у Србији, Румунији и Мађарској живели људи који су били део развијених цивилизација, о чему савршено сведоче њихова утврђења, начин живота и друштвена организованост.
Сва налазишта су поравната по речном коридору који формирају Тиса и Дунав па су ове до сад непознате заједнице назване Група налазишта Тисе (ТСГ)
© Фото : Спутњику уступио Драган Јовановић
„Један централни локалитет, односно насеље из бронзаног доба, има три, четири, пет, па и више сличних утврђења која су концентрично распоређена у више кругова око централног. Ти кругови се крећу између три, пет или девет километара. Посматрано са аспекта величине и близине, они су неочекивано близу, практично се додирују. Можете чак и гласом да комуницирате из једног насеља са другим. То је било прво велико изненађење за нас, рачунајући и број локалитета“.
Генијални инжењери бронзаног доба
Јовановић објашњава да су у овим насељима људи живели у периоду који обухвата распон од 1500. до 1100. године пре наше ере. Реч је о времену процвата свих урбаних цивилизација на југу, у Грчкој, Малој Азији, процвата градова, развоја писма, науке. Истовремено и ова насеља живе активно, имају, каже, пун капацитет.
„Морамо да будемо свесни да успостављање система и сама конструкција и осмишљавање оваквог вида живота, ископавања и функционисања километара и километара ровова са бедемима и свим осталим што то носи, захтева врло развијену организацију, друштвену пре свега. Она је очигледно имала јасно подељене улоге, јасно дефинисане циљеве. Свако је морао да зна своју улогу и своје место да би то могло да функционише“, објашњава овај археолог.
Да би појаснио о какви захтевним пројектима и у грађевинском смислу се радило, додаје да је цео тим две сезоне радио на истраживању само једног малог сегмента рова и потрошио силну енергију, а око насеља су километри.
Савршено очувани ручни жрвањ који су користили становници Баната у бронзано доба
© Фото : Спутњику уступио Драган Јовановић
„Изградња мега тврђава захтевала је огроман напор, огроман број људи, логистику и организацију“, истиче Јовановић.
Гинули бранећи бедеме
Када су насеља откривена, пресудно је било утврдити да ли сва припадају истом периоду. Ровови су датовани тако што је искоришћена земља, огроман број органских узорака пронађен у њој.
„Детаљнију слику прилика тог времена добили смо на основу испитивања пронађеног семена биљака и животињских костију. У готово свим сондама на рововима пронашли смо и делове људских скелета. Они у рову нису сахрањивани, већ су враћањем тог насипа и затрпавањем рова покупљени делови тела која су била раштркана около“, каже наш саговорник и додаје да се претпоставља да су ти људи изгинули, али да је рано да се то са сигурношћу тврди.
Детаљна истраживања тек следе
Детаљне анализе тек предстоје. Један од чланова међународног тима археолога посебно се бави траумама на костима пронађених скелета. Тај део истраживања откриће да ли је било насилних смрти. У наредним сезонама фокус ће бити на самим насељима, стамбеним објектима.
Научници су насеља из бронзаног доба открили уз помоћ најновијих технологија, ослонили су се на слике из свемира
© Фото : Спутњику уступио Драган Јовановић
„Желимо да сазнамо колико је људи ту могло да живи, колика је та заједница била и како су могли да се организују за тако велике подухвате. Такође, тек очекујемо да ће се кроз дијалог и комуникацију са другим колегама искристалисати нова питања, тако ћемо можда сазнати у ком смеру треба да иду нова истраживања“.
Упитан, како је могуће да наши научници до сада нису пронашли ова насеља на простору Баната, наш саговорник каже да домаћа наука није била спремна да ствари посматра мало другачије, шире. Нико није очекивао да насеља могу да заузимају толике површине.
„Истраживања комплексног типа не могу да се раде самостално, јер не могу имати овакав резултат. Нигде у свету нико не ради сам за себе, истражује само своје двориште. Нама је ово било огромно искуство и подстицај за даље радове, а верујем да ће пажња коју смо привукли имати одјека и на суседне земље, да ће покренути ствари које до сад нису биле познате“.
Археолог Драган Јовановић у једном од ровова са бедемима који су окруживали насеља, фантастичан грађевински подухват у бронзано доба
© Фото : Спутњику уступио Драган Јовановић