Планета, отприлике масе Нептуна и више од 13 пута масивнија од Земље, откривена је у орбити око ултрахладне М-патуљасте звезде назване LHS 3154 — девет пута мање масе од нашег Сунца. Иначе, М-патуљасте звезде су најмања и најхладнија врста звезда.
Планети, названој LHS 3154b, потребно је 3,7 земаљских дана да орбитира око своје звезде, што је чини најмасовнијом до сада познатом планетом у блиској орбити око једне од најхладнијих звезда мале масе, показала је студија објављена у журналу „Сајенс“.
Постојање такве планете доводи у питање данашње схватање формирања планета.
„Ово откриће је још један показатељ колико мало заправо знамо о универзуму“, изјавио је један од аутора студије Суврат Махадеван, професор астрономије и астрофизике на Универзитету у Пенсилванији.
Звезде се формирају од великих облака гаса и прашине, а остатак материјала формира диск око звезде из којег се касније рађају планете. Колико ће те планете бити масивне зависи од количине материјала присутног у дисковима око звезде.
У Млечном путу најчешће су мале М-патуљасте звезде – а такво је и наше Сунце – око којих обично орбитирају мале стеновите планете, а не гасовити дивови.
„Није за очекивати да ће у диску који формира планету око звезде мале масе LHS 3154 бити довољно чврсте материје да се формира ова планета. Али таква планета постоји, због чега сада морамо да поново размислимо о томе како се планете и звезде формирају“, рекао је Махадеван.
Планета која кружи око звезде удаљене око 51 светлосну годину од Сунца откривена је помоћу уређаја за проналажење планета у животној зони, инсталираног на телескопу Хоби-Еберли у опсерваторији Мекдоналд у Тексасу, пише Си-Ен-Ен.
Тим научника предвођен Махадеваном дизајнирао је тај уређај за откривање планета које круже у насељивој зони малих, хладних звезда. Насељива зона је област на правој удаљености од звезде где је довољно топло да течна вода постоји на површини планете, што је предуслов за живот.
Чињеница да је површинска температура малих звезда нижа значи да планете могу да круже око њих на много мањој удаљености и да и даље задржавају осетљиве елементе као што је вода на површинама.
„Покушајте да замислите да је звезда као логорска ватра. Како се ватра гаси, тако морате ближе да приђете да бисте се загрејали. Исто важи и за планете. Што је звезда хладнија, планета ће морати да буде ближа тој звезди да би остала довољно топла да издржи воду у течном стању“, објашњава Махадеван, пренео је „Јутарњи лист“.