„У центру 'Гамалеје' постоји аденовирусна платформа, а већ неко време имамо и платформу мРНК, коју сада активно развијамо – надамо се, између осталог, да ћемо је активно користити за прављење вакцина које би могле да се користе превенцију и лечење ХИВ-а“, рекао је Гушчин.
ХИВ напада имуни систем и слаби одбрану организма од инфекција и болести. СИДА се може развити две до 15 година након заражавања. Још увек не постоји лек за ХИВ/АИДС. Међутим, лечењем антиретровирусним лековима вирус се може контролисати, спречити преношење и смањити његово деструктивно дејство на организам.
МРНК вакцине користе копију молекула да би створиле имуни одговор. Вакцине на основу рибонуклеинске киселине (РНК) кодирају протеин, карактеристичан за патоген. Поред РНК, вакцина садржи липидну љуску која штити РНК од уништења и обезбеђује продор РНК у ћелију. Када РНК вакцина уђе у ћелију, механизми за синтезу протеина производе протеин кодиран у РНК. Тај протеин делује као антиген: имуни систем тела га детектује и у телу се формира имунитет. Касније (када патоген уђе у тело), имуни систем га препознаје по већ познатом протеину и уништава инфекцију, спречавајући развој болести.
Раније је Центар „Гамалеја“ произвео вакцину „Спутњик Ве“ (Sputnik V) која је адаптирана против варијанти вируса корона „делта“и „омикрон“.