Две бисте, дела познатог руског скулптора, академика Руске академије уметности Ајдина Зејналова, захваљујући напорима Руског дома у Београду, Амбасаде Русије у Црној Гори и Српској православној цркви, биће откривене на православни празник – Дан сећања на великог кнеза Александра Невског.
Споменици су поклон руског скулптора народу Црне Горе.
Откривању споменика присуствоваће епископ будимљанско-никшићки Методије, амбасадор Русије у Црној Гори Владислав Маслењиков и директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов.
Александар Невски један је од најпоштованијих руских светитеља у Србији и Црној Гори.
Највеће српско племе Васојевића, који живе у Црној Гори, чија је престоница град Андријевица, сматра Александра Невског за свог небеског покровитеља.
Васојевићи од 18. века обележавају дан Александра Невског као „заветну славу“, тј. славу која се слави као завет одређеном светитељу.
Средином 18. века пред одлучујућу битку против Турака племе Васојевића се молило за победу светом Александру Невском. Према предању, током битке свети кнез Александар Невски јавио се на небу и отерао Турке у бекство. Сећање на овај чудесан догађај живи у племену преко 250 година.
Кнез Александар Јарославич, којег су летописци назвали Невски након победе 1240. године изнад шведске војске у близини уливања реке Ижоре у Неву, рођен је у Перејаслављу (данашњем граду Переслављ-Залески у Јарославској области).
Кнезовао је у Новгороду, носио титуле великог кнеза Кијевског и великог кнеза Владимирског.
Године 1242. новогородски и суздаљски пукови су под вођством Александра уништили војску Ливонског витешког реда, што је омогућило да се осигурају западне границе руских територија од продора крсташа. Касније је војска Невског нанела неколико пораза литванским редовима.
Према мишљењу многих историчара, кнез је био отрован током дуготрајних преговора у Хорди. Умро је 14. новембра 1263. године, на путу ка Владимиру, а пред своју смрт је примио монашки постриг и добио име Алексеј.
Поштовање кнеза не само као истакнутог државника, већ и светитеља, почело је скоро одмах након његове смрти, његово прво житије написао је његов савременик, монах Богородице Рождественског манастира 1260–1280-их година.
Сверуска канонизација Александра Невског одржана је на Московском сабору 1547. године.
У Русији је подигнуто преко 20 споменика Александру Невском, укључујући у ПереслављЗалеском, Великом Новгороду, Санкт Петербургу, Пскову, Курску, Петрозаводском Волгограду и Калињинграду. Споменици Невског прве су скулптуралне представе руског светитеља на територији Црне Горе.