Европљанима је обећано да ће руске енергетске ресурсе бити лако заменити, али стварност се не поклапа са очекивањима и европска привреда мора да плати за такве разлике у новцу, приметио је он.
„Знало се (да ће европска привреда много трпети) чим је Европа тек почела да прекида увоз јефтиних руских енергената. Све је то било упаковано у прелепи ружичасти пакет: руски гас је наводно био недемократски, на њега се не може рачунати. Било нам је обећано да ћемо га врло лако заменити. Европа се на врло болан начин уверила да постоји разлика између теорије и праксе, а та разлика мора да се плаћа новцем“, истакао је Саријски.
"Велике земље попут Немачке и северноевропских привреда, попут Шведске, Финске и Данске такође плаћају ову разлику. И оне бележе негативне стопе. Питање је времена када ће забележити техничку рецесију. Слична је ситуација и у Естонији - тамо већ седам квартала заредом (од 3. квартала 2021) бележи се пад БДП-а. Ако се сећате, Естонија је била једна од најактивнијих земаља која је позивала на ограничавање испорука руског горива. И одједном Естонија је нестала из великих медија, јер је то био један од оних „светлих примера“ који су нам дати у прилог идеји о ′дивној будућности у еврозони′“, закључио је експерт.