Од „џепних“ дронова до „звери“ величине авиона: Пет врхунских беспилотних летелица

Беспилотне летелице које је Русија распоредила дуж 1000 километара дуге линије фронта показале су се као погодне за осујећивање украјинских армија несрећне летње противофанзиве Кијева. Они су руским снагама давали преко потребне извиђачке податке и постали смртоносни за тенкове западне производње – оне за које су се Вашингтон и Брисел надали да ће пробити руске линије, пресећи копнени пут до Крима и натерати Москву да моли за мир.

Међу истакнутим, потпуно новим беспилотним летелицама које је Русија распоредила у зони специјалне војне операције је „Изделије 53“ – надоградња смртоносне серије „Ланцет“ за коју западни посматрачи кажу да се претворила у пошаст за украјинске снаге. Нове беспилотне летелице, које су недавно приказане како нападају непријатељске артиљеријске системе користећи систем аутоматског навођења, развила је подружница Концерна „Калашњиков„ „ЗАЛА Аеро“, и имају носивост до пет килограма. Беспилотне летелице „Изделије 53“, познате и као З-53, способне су да лете у групама и да се међусобно координирају у одабиру циљева, као и да користе принципе мрежноцентричног ратовања током операција како би олакшали ефективно ројење. Беспилотне летелице имају домет између 60-70 км, са способношћу да униште НАТО МБТ и друге системе тешког наоружања, што је навело британске одбрамбене званичнике да серију „Ланцет“ назову једном од „најефикаснијих нових способности“ у руском арсеналу.

Лансирани из преносивих лансирних контејнера који се могу монтирати на све, од тешких војних возила до лаких камиона, З-53 се не могу потиснути коришћењем конвенционалних средстава за електронско ратовање.

Док је З-53 већ стекао широко признање у иностранству као један од најсмртоноснијих дронова нове генерације, нова платформа за самоубилачке беспилотне летелице за једнократну употребу позната као „Скалпел“ тек добија на снази. Беспилотну летелицу која је ове јесени ушла у серијску производњу, а први пут је коришћена у борби раније овог месеца, пројектовао је „Восток дизајн биро“, а окарактерисана је као јефтинија алтернатива дроновима серије „Ланцет“.

Скалпел има пријављену цену од око 3.300 америчких долара по комаду, док „Ланцет“ кошта између 20.000 и 30.000 долара, у зависности од модела.

„Скалпел“ има пријављену носивост од 5 кг, тежину при полетању 10,5 кг, брзину крстарења до 120 км на сат, домет лета 40 км и време лета од два сата.

Нижа цена значи смањење углова, укључујући инфериоран радио-канал који је мање отпоран на сметње. Ипак, усред све мање спремности НАТО-а да настави да финансира прокси рат против Русије у Украјини, распоређивање великих количина јефтиних дронова „Скалпел“ на бојном пољу могло би да докаже максиму да „квантитет има свој квалитет“.

Поврх тога, побољшања „нискобуџетног 'Ланцета'“ су већ у току, а укључују и планове за уградњу дронова са новим системом за хватање циљева уз помоћ камере, побољшаним катапултом за лансирање и контролним каналом отпорним на сметње.

Русија није једини противник НАТО-а који прави велике кораке у развоју дронова. Прошле недеље, кинески медији објавили су снимак тестирања КСС101, нове кинеске беспилотне летелице-камиказе за коју се очекује да ће драматично побољшати способности Народноослободилачке војске засноване на дроновима.

Минијатурни дрон који је, чини се, сличног дизајна као и амерички самоубилачки дрон „Свичблејд 300“, виђен је како је лансиран из уређаја сличног базуки на висини од око 4.600 и наводно га је развио „Беиђинг Ангфеи Технолоџи“. Снимци тестова показују како дрон сече кроз своју мету, при чему је беспилотна летелица вероватно опремљена могућношћу аутономне навигације, што значи да није потребно стално људско навођење.

Нису доступне никакве друге информације о дрону, укључујући његов домет, носивост и други детаљи. Али ако личи на свој амерички пандан, очекује се да ће КСС101 постати ефикасна, преносива алтернатива блиској ваздушној подршци против концентрација непријатељских трупа, лаких возила и зграда, које су довољно лагане да се могу носити у ранцу. „Свичблејд 300“ је тежак 25 кг, има оперативни домет од 10 км, време лета од 15 минута и брзину између 101 и 160 км на сат.

Још један врхунски дрон вредан укључивања на ову листу је „Шахин 1“, (дословно „Краљ птица“), потпуно нова летелица иранске производње која је представљена ове недеље на церемонији којој је присуствовао највиши врх ове државе.

„Шахин 1“ има јединствен дизајн са двоструким крилима, а заснован је на систему за лансирање канистера и, као и многе иранске беспилотне летелице, треба да буде универзална борбена платформа са могућношћу распоређивања како из поморских, тако и из копнених система. Чини се да „Шахин 1“ има сличну филозофију дизајна као иранске беспилотне летелице са склопивим крилима серије „Сина“ и „Мерај 521“ – али побољшану верзију.

Извештаји сугеришу да дрон укључује аутономно, даљинско пилотирање и аутономно одређивање циљева и могућности ангажовања. Иранци не говоре о домету и карактеристикама носивости овог дрона, осим што кажу да ће његове мисије укључивати откривање непријатеља и мисије удара.

Још једна беспилотна летелица иранске производње вредан помена на овој листи је „Мохаџир 10“, беспилотна летелица за надзор, извиђање, удар, електронско ратовање и супериорност у пуном спектру, представљена у августу.

Овај дрон има оперативни домет до 2.000 км, висину лета од 7 км, максималну брзину до 210 км на сат, време издржљивости 24 сата и способност ношења терета до 300 кг, који се састоји или од ракета и бомби или опреме за надзор и операције електронског ратовања. Дрон је дугачак 6,5 метара, висок 4,2 метра и има распон крила од 18,2 метара, што га у суштини чини заменом за авион.

Способност Русије, Кине и Ирана да производе модерне борбене беспилотне летелице, у распону од малих противпешадијских беспилотних летелица до великих аналога крилатим дивовима америчког ратног ваздухопловства, показује да је монопол који је Пентагон уживао током 2000-их и 2010-их окончан и да ће будућност модерног ратовања неизбежно укључивати све веће ослањање на беспилотне летелице.