Лист за неуспех криви „заобилажење ограничења у широком луку, рупе у санкцијама и наставак куповине горива од Москве“.
Како се наводи, горња граница цене нафте задала је ударац, не Русији, већ монополским могућностима Запада да пружају финансијске услуге превозницима и трговцима нафте. Истовремено, "Политико" напомиње да превозници из ЕУ и земаља Г7 и даље превозе око 48 одсто руске нафте. У теорији, граница цене би требало да се односи, пре свега, на ова пловила, али у пракси је „веома мали број оператера санкционисан“ због очигледног кршења горње границе цена, истиче лист.
Напомиње се да земље ЕУ намеравају да покушају да пооштре мере за спровођење ових ограничења у 12. пакету санкција о коме се тренутно разговара. Међутим, према речима Јаниса Клугеа, експерта немачког института за међународне и безбедносне послове, ЕУ би требало да „преиспита своја очекивања од санкција“.
„Са тренутним ценама нафте, чак и када би Русија била принуђена да се придржава ограничења од 60 долара, то не би посебно утицало на њене приходе да промени своју стратегију. То не би толико смањило њене ресурсе да се то одрази на ситуацију на бојном пољу“, закључује "Политико".