Из НБС су објаснили да је одлуку о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определио наставак попуштања глобалних инфлаторних притисака, као и успостављена опадајућа путања домаће инфлације и њен очекиван повратак у границе циља средином наредне године.
Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду пооштравани монетарни услови путем основног инструмента, каматне стопе, а у септембру и повећањем стопе обавезне резерве, као и да је сада потребно да се сагледају пуни ефекти донетих мера, наведено је у саопштењу.
Додаје се да преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике.
Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је пре свега имао у виду даље слабљење глобалних инфлаторних притисака.
У зони евра, нашем најважнијем трговинском партнеру, инфлација је наставила да се смањује у новембру, а томе су у највећој мери допринели пад цена енергената и нижи раст цена хране и услуга.
Поред смањења инфлације у међународном окружењу, Извршни одбор је имао у виду и да је раст светске економије и даље спор и испод дугорочног просека, на шта су утицале рестриктивне монетарне политике централних банака широм света, које су биле неопходне за обуздавање инфлације, навели су из Народне банке.
Због ниже инфлације и успоравања привредне активности повећана су и очекивања да би водеће централне банке, Европска централна банка и Систем федералних резерви, могле нешто раније да започну циклус ублажавања монетарних политика.
Ипак, притисци са тржишта рада и даље су јаки и водеће централне банке их истичу као кључне факторе који захтевају опрезност у вођењу монетарне политике.
Опрезност је такође потребна и због неизвесности у погледу цена енергената, као и геополитичких тензија у свету, иако су се светске цене нафте стабилизовале током новембра.
У саопштењу се наводи да је Извршни одбор истакао да су кретања у домаћој економији у складу са пројекцијама НБС, па је међугодишња инфлација наставила да се смањује и у октобру се спустила на једноцифрени ниво од 8,5 одсто.
Смањењу инфлације највише је допринео наставак успоравања раста цена хране, као и цена производа и услуга у оквиру базне инфлације, индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета, на 7,3 одсто међугодишње а раст цена хране у октобру био је најнижи у претходне две године и износио је 10,5 одсто међугодишње.
Извршни одбор је истакао значај стабилизације кретања на тржишту основних животних намирница, чему је допринело и попуштање трошковних притисака у производњи хране, на шта указује и кретање произвођачких цена у прехрамбеној индустрији, које су од почетка године закључно са новембром снижене за 2,1одсто.
У наредном периоду се, како наводе из НБС, очекује даље смањење инфлације, и то на око или испод 8,0 одсто крајем ове године, а потом и њен повратак у границе циља средином наредне године и наставак кретања ка централној вредности циља од 3,0 одсто до краја 2024. године.
Томе ће допринети ефекти заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, као и очекивани даљи пад инфлационих очекивања.
Из НБС наводе да је према подацима Републичког завода за статистику, међугодишњи раст бруто домаћег производа у трећем тромесечју износио 3,6 одсто, што је више од прве процене.
Показатељи доступни на месечном нивоу указују да се позитивна кретања у реалном сектору настављају и у четвртом тромесечју, па је у октобру индустријска производња била већа за 3,0 одсто међугодишње, производња у прерађивачкој индустрији била је већа за 3,3 одсто, а у трговини на мало заустављен је пад количинског промета који је био присутан током ове године.
Таква динамика привредне активности у складу је с пројекцијом Народне банке Србије о расту бруто домаћег производа у овој години од око 2,5 одсто.
С претпоставком смањења глобалних инфлаторних притисака и опоравком зоне евра, као и услед очекиваног убрзања реализације планираних инвестиционих пројеката у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре, Извршни одбор очекује убрзање раста БДП у 2024. години на 3,0–4,0 одсто, а затим повратак на претпандемијску путању раста од око 4,0 одсто.