У басни је зец стекао велику предност, решио да одмори мало, успавао се и дозволио корњачи да победи.
У последње три утакмице Евролиге, против Панатинаикоса, Монака и Олимпије из Милана, Партизан је успевао да преокрене и савлада екипе које су биле ближе тријумфу.
Поигравао се Партизан Жељка Обрадовића са осећањима навијачима, али на крају су навијачи одлазили кући. Практично су све три утакмице биле сличне и све су црно-бели играли на свом паркету.
Почело је са Панатинаикосом који је водио 15 разлике у четвртој четвртини. Водили су Зелени са 73:63, али је Партизан успео да се врати и да избори прво продужетак, а онда и да слави.
Нешто мање мучења Партизан је имао у наредном мечу, против Монака. И ту су црно-бели дали шансу гостима да поведу и стигну до шест поена разлике у другој деоници, водили су са пет разлике у трећој и онда је преокрет уследио у последњој четвртини.
Највећи преокрет уследио је у трећој утакмици у низу. У Београду је гостовала Олимпија из Милана и водила је 15 разлике у трећој деоници. Деловало је да црно-бели губе меч.
А, онда је уследила серија 31:4, односно 37:9 до краја утакмице и Олимпија није знала шта ју је снашло.
Партизан је успео у сва три случаја да најбоље сачува за крај, да буде упоран попут корњаче из басне, да не одустаје и на крилима буке и подршке са трибина да избори тешке победе.
Сада црно-белима следе мечеви у гостима где треба да покажу да овако нешто могу да раде и када не играју пре 20.000 својих навијача. И надасве да покажу да могу да одрже интезитет током свих 40 минута, а не парцијално.
Посебно на старту утакмица могу боље, а о томе је говорио и млади Тристан Вукчевић.
„Не можемо да уђемо лагани на утакмицу, већ да будемо 100 одсто спремни и да дајемо све од себе“, рекао је Тристан.
Уколико Партизан почне боље да отвара утакмице, а задржи овакав финиш, противницима се неће добро писати.