Биодистрикт представља одређено подручје у којем локални произвођачи, потрошачи, јавне институције, удружења, туристичке организације, угоститељи и други субјекти сарађују и међусобно се повезују, у циљу одрживог управљања локалним ресурсима, са фокусом на најефикасније искоришћавање потенцијала тог специфичног подручја.
Конференцију је у четвртак организовала Немачка организација за међународну сарадњу, заједно са Министарством пољопривреде, „Сербиа органика“ и Пољопривредним факултетом у Београду.
Продекан Пољопривредног факултета Универзитета у Београду Владан Богдановић истакао је да је релативно нови концепт биодистрикта привукао значајну пажњу међународне и домаће стручне јавности, нагласивши да су знање и иновације две кључне речи за одрживи развој у агроиндустији.
„Биодистрикт као концепт одрживог развоја може за Србију да буде изузетно значајан, јер наша земља има природне услове за коришћење локаних ресурса на оптималан, ефикасан и одржив начин уз употребу локалних знања, домаћих сорти и аутохтоних раса домаћих животиња“, поручио је Богдановић.
Помоћница министра у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије Ведрана Илић рекла је да се у последњих годину дана у Србији говори о биодистриктима захваљујући напорима удружења Сербиа Органика да овај концепт развијен у земљама Европске уније и широм света примени на наше поднебље где, како је рекла, природно и припада.
„Пред нама је дуг заједнички пут, али са огромним изгледима за успех јер се ослањамо на домаћу снагу и енергију коју црпимо од храбрих визионара какви су наши органски произвођачи“, рекла је Илићева.
Истакла је да ће Министарство пољопривреде наставити да стимулише органске произвођаче рекордним улагањима, и највишим буџетима за ову привредну грану.
Руководилац пројекта Немачке развојне сарадње - Развој приватног сектора у Србији који спроводи ГИЗ Томислав Кнежевић, рекао је да је пољопривреда од почетка у фокусу подршке Немачке развојне сарадње Србији, док је последњих година учињено много да се обезбеди и гарантује квалитет органских производа, као и да се они представе на страним тржиштима.
„Органска пољопривреда је претеча онога што је данас централна тема развојне сарадње не само Владе Немачке, него и Европске уније и других донаторских организација, а то је зелена агенда", поручио је Кнежевић.
Он је најавио нови пројекат Зелена економија, који ће од 2024. године пружати подршку домаћој привреди да испуни стандарде ЕУ у сфери зелене трансформације, али и који ће повезивати традиционалну индустрију са научно-истраживачким и дигиталним стартап заједницама, у циљу креирања и развоја нових производа и процеса који ће потенцијално решавати глобалне привредне изазове.
На стручном панелу у оквиру конференције темељније су представљене предузете активности и постигнути резултати на формирању првог биодистрикта у Србији, у Колубарском округу, уз размену искустава локалних пољопривредника, међународних експерата, домаћих институција и представника приватног сектора.ђ
Погледајте шта је Србији потребно да би економски напредовала: