Ово за Спутњик каже Проф. др Александра Буха Ђорђевић, професор Фармацеутског факултета и додаје:
"Пластика за једнократну употребу није тестирана да се користи више пута и не знамо колико штетних материја ослобађа. Пре свега, флашице за воду, оне би требало да се користе једном".
Ова млада научница по трећи пут заредом је на листи 2 одсто најутицајнијих научника света коју објављује Универзитет Станфорд. Престижно призање добила је управо захваљујући истраживањима везаним за отрове које свакодневно уносимо у организам, без свести о томе.
Она је руководилац пројекта "Декодирање улоге изложености животној средини у ендокрином здрављу" који је помогао „Фонда за науку“ Републике Србије.
Када је откривено да за свега 10 одсто болести можемо да нађемо јасну генетску основу, појавио се термин "експозом", који је пандан геному. Он подразумева све из животне средине чему смо изложени од тренутка зачећа до смрти и заједно са геномом детерминише наше здравље.
За разлику од генома, на експозом можемо да утичемо, бољим, здравијим животом. Пре свега, можемо да смањимо нашу изложеност хемикалијама, а она је јако опасна.
„Током прве године истраживања мерили смо ниво токсичних метала у испитаницима из опште популације. То нису људи који су професионално њима изложени, већ су изложени хемикалијама из животне средине кроз храну, воду и ваздух. Добили смо вредности и упоредили са европским. Могу да кажем да смо ту негде, у европском просеку, али далеко од тога да смо најбољи“.
Њен тим је затим концентрације које је измерио у организму људи, превео у животињске и урадио експерименталну студију. Хтели су да виде шта се тачно деси у нашем организму када смо изложени хемикалијама.
Пластична амбалажа најопаснија
У Србији вероватно не постоји домаћинство које пластичну амбалажу не користи више пута. Разумљиво је да нам је жао да бацимо кутију од сладоледа, али наша саговорница каже да и она може бити опасна. Да треба смањити употребу пластике у домаћинству, што је више могуће.
„Постоје ситуације где заиста није неопходна, али је и користимо на погрешан начин. Када је пластична амбалажа једнократна, онда мора бити једнократна. Пластичне амбалаже за вишекратну употребу не треба третирати високим температурама, не стављати у микроталасну и машину за судове“.
Наша саговорница упозорава да је тада већа опасност да ће пластика касније, када у њу сместимо храну ли воду, испустити штетне хемикалије. Једнако опасан, каже, може бити и једнократни прибор за јело. После коришћења треба га бацити.
Шта вреба из пластике
Већина хемикалија из пластике у нашем организму може изазвати штетне ефекте, али када говоримо о ендокрином здрављу, то су бисенол А и фталати. Изузетно су опасне.
"Ове две супстанце имају особине ендокриних ометача. Оне се у организму понашају као да су естрогени, практично збуњују наш организам, везују се за естрогене рецепторе, шаљу поруку да је естрогена довољно. Систем жлезда је осетљив, када нешто споља поремети његову функцију, може доћи до разних поремећаја, болести“.
Још једна опасност у кући
Прашина на електронским уређајима је јако богата специфичним хемикалијама, у њој се задржавају оне из атмосфере, али и оне које користимо у домаћинству.
„Због тога је јако важно да се хигијена редовно одржава, да се чисти и уклања прашина. Препоручује се да то увек буде са влажним крпама. Када се користи кућна хемија, морамо да се придржавамо упутства, јер је на сваком производу тачно наглашено како се користи“, каже Буха Ђорђевић.
Она додаје да не треба ићи у другу крајност и избацити кућну хемију, јер и супстанце природног порекла имају токсичне ефекте.
„Неки од најјачих отрова су природног порекла, а многи имају и способности ендокриних ометача. Рецимо, фитоестрогени који се налазе у соји и још неким биљкама. Сматрамо да ако је нешто природно, не може да шкоди, али то није истина“:
Заблуда о вегетаријанској исхрани
Када је реч о токсичним металима у храни, Буха Ђорђевић додаје да је велика заблуда утисак да се неко ко се храни вегетаријански, храни здраво.
„Научници који се баве токсичним металима, водећи научници у Европи, доказали су да вегетаријанци у свом организму имају више нивое токсичног метала који се зове кармијум, него што га имају пушачи. То је токсични метал који се налази у нашој животној средини, а биљке га акумулирају“.
Закључак је да је најважније да храна буде разноврсна, није добро да инсистирамо на једној врсти намирница, без обзира колико су здраве.
Бебе рођене са хемикалијама
Ова млада научница две године је радила на пројекту „Информисана мама, здрава беба“, које је финансирало Министарство здравља. Циљ је био да се едукују будуће маме, али и оне које имају децу, како у свом дому могу да мењају ситне одлуке, у правцу здравијих, да смање ниво хемикалија.
Како ће наш организам реаговати на хемикалију зависи од тога у ком тренутку се са том хемикалијом суочио. У периоду развоја фетуса и раном детињству смо најосетљивији, тада треба више да обратимо пажњу на то колико смо изложени хемикалијама. Информатор који је настао овим истраживањем маме могу преузети на сајту Удружења токсиколога Србије.
„Добила сам и грант Националног института за здравље из САД, како би едуковали конкретно труднице. Повезали смо се са Гинеколошко – акушерском клиником КЦС. Тамо смо радили едукације, наставници и сарадници катедре за токсикологију Фармацеутског факултета. Циљ нам је да по завршеној едукацији измеримо ниво хемикалија код трудница и новорођенчади, да видимо да ли смо успели да направимо неку разлику“.
Ове студије радила је зато што су раније показале да се деца рађају са одређеним нивоима хемикалија у организму. Чак је и мамино млеко начин уласка хемикалија у организам.
Проф. др Александра Буха Ђорђевић, Фармацеутски факултет
© Sputnik / Бранко Максимовић
Није се покајала што је остала у Србији
Лауреаткиња за Спутњик каже да је њено име на листи 2 одсто најуитцајнијих научника света - успех за Србију. Ове године није једина на листи, али је трећи пут добила ово престижно признање, које заправо стиже од колега, најбољих научника света.
Поред тога што има изузетну сарадњу са бројним светским истраживачким институцијама, наша саговорница гостујући је предавач Медицинског факултета Универзитета у Сасарију и Медицинског факултета Универзитета у Оклахоми.
Члан је и радне гурпе за истраживање ендокриних ометача Европског удружења ендокринолога. Део едукације добила је у једној од најбољих светских лабоаторија и Ветеринарском факултету, Универзитета у Кембриџу. Имала је понуду да остане, преломила је када је одлучила да заснује породицу.
„Желела сам да то урадим у својој земљи, то је разлог због кога сам остала у Србији. Морам да кажем да се нисам никад покајала. Али, када одлучите да останете, изузетно је важно да имате добру међународну сарадњу. Интердисциплинарни тимови дају додату вредност, само таква истраживања могу бити и међународно препозната“.
У видео интервјуу за Спутњик Српкиња са листе 2 одсто најутицајнијих научника света објашњава и које опасности, односно хемикалије у организам уносимо употребом тефлона, омота брзе хране и картонских паковања за пицу. У њима су хемикалије које је немогуће уништити.