Бисер наше културне баштине - у самом центру српске престонице

Легат Паје Јовановића смештен је на четвртом спрату зграде "Палате Деванха“, стамбене зграде у Улици краља Милана 21 у Београду

Паја Јовановић је први пут дошао у Београд 1910.године, на позив краља Петра I. Упркос томе што је живео и стварао широм Европе, престоница Србије је била град у који се увек враћао и коме је пожелео да остави, како је говорио, "оно што би вредело чувати"

Уз Уроша Предића и Ђорђа Крстића сматра се за најзначајнијег српског сликара реализма. Захваљујући изузетно богатом опусу са преко 1099 дела

Још као студент бечке Академије готово сваки распуст је користио да путује по Балкану, нарочито по Црној Гори, Приморју, Албанији, Босни и Херцеговини, јужној и источној Србији. Тамо је радио скице и студије и трудио се да што непосредније осети атмосферу свакодневног живота и обичаја народа

Са само двадесет и девет година, изабран је и за редовног члана Српске краљевске академије(данас САНУ)

У првој одаји, чим закорачите у Легат, дочекаће вас један стојећи, један седећи женски акт и портрет његове жене Муни. Сликање жена за Пају Јовановића је увек значило сликање лепоте.

Упркос критикама да је жене приказивао лепшим него што су заиста биле, у једном случају његова четкица није морала да "лаже"- када би му модел била његова супруга Хермина-Муни Даубер

Портрет председника Београдске општине Владе Илића (1882–1952) убраја се у ред званичних, репрезентативних портрета. Портретисани је представљен у фраку са лентом и Орденом Светог Саве, док су у позадини препознатљиви обриси сликаревог атељеа и његовог инвентара (слика, камин и коњаничка скулптура светог Ђорђа).

Након његове смрти, урна са посмртним остацима српског сликара пренета је у Београд и положена да вечно почива у Алеји великана на Новом гробљу. Истога дана Музеј града Београда је испунио и другу жељу легатора и 11. јуна 1970. је отворен Музеј Паје Јовановића

Проглашење Душановог законика односно Крунисање цара Душана је историјска композиција Паје Јовановића рађена 1900. године по наруџбини Краљевине Србије за потреба Светске изложбе у Паризу на којој је награђена златном медаљом

На многим делима се могу видети делови намештаја из уметниковог атељеа у Бечу(попут овог ружичастог камина од љубичастог мермера)

Легат је 1972. допуњен поклоном уметникове супруге Хермине-Муни Даубер, која је Музеју града Београда оставила 11 уметникових слика из приватне колекције и више комада стилског намештаја

Слика под називом „Портрет краљице Марије Карађорђевић“ сматра се једним је од најуспелијих репрезентативних портрета из сликарског опуса Паје Јовановића Портрет је био изложен на париском Салону 1931. године

Детаљ историјске композиције "Крунисање цара Душана". На самој слици је приказано проглашење Душановог законика у Скопљу 1349. године

Соба која се може сматрати дневним боравком, са раскошним огледалом и богато украшеним намештајем у себи крије разна Јовановићева признања и диопломе, као и његове палете и четкице за сликање

Детаљ лучног пролаз од пуног дрвета

Поред знаних и незнаних лепотица, дама из високог друштва, грофица и краљица, под његовом четкицом су се нашли и цар Фрања Јосиф, краљ Александар Карађорђевић, али и Маршал Тито

Ако се одлучите да посетите овај бисер наше културне баштине, кустос музеја ће вас, уз стручно вођење, на кратко "преселити" у време у којем је један уметник, светског реномеа живео и стварао