1 / 18
Легат Паје Јовановића смештен је на четвртом спрату зграде "Палате Деванха“, стамбене зграде у Улици краља Милана 21 у Београду
© Sputnik / Лола Ђорђевић
2 / 18
Паја Јовановић је први пут дошао у Београд 1910.године, на позив краља Петра I. Упркос томе што је живео и стварао широм Европе, престоница Србије је била град у који се увек враћао и коме је пожелео да остави, како је говорио, "оно што би вредело чувати"
© Sputnik / Лола Ђорђевић
3 / 18
Уз Уроша Предића и Ђорђа Крстића сматра се за најзначајнијег српског сликара реализма. Захваљујући изузетно богатом опусу са преко 1099 дела
© Sputnik / Лола Ђорђевић
4 / 18
Још као студент бечке Академије готово сваки распуст је користио да путује по Балкану, нарочито по Црној Гори, Приморју, Албанији, Босни и Херцеговини, јужној и источној Србији. Тамо је радио скице и студије и трудио се да што непосредније осети атмосферу свакодневног живота и обичаја народа
© Sputnik / Лола Ђорђевић
5 / 18
Са само двадесет и девет година, изабран је и за редовног члана Српске краљевске академије(данас САНУ)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
6 / 18
У првој одаји, чим закорачите у Легат, дочекаће вас један стојећи, један седећи женски акт и портрет његове жене Муни. Сликање жена за Пају Јовановића је увек значило сликање лепоте.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
7 / 18
Упркос критикама да је жене приказивао лепшим него што су заиста биле, у једном случају његова четкица није морала да "лаже"- када би му модел била његова супруга Хермина-Муни Даубер
© Sputnik / Лола Ђорђевић
8 / 18
Портрет председника Београдске општине Владе Илића (1882–1952) убраја се у ред званичних, репрезентативних портрета. Портретисани је представљен у фраку са лентом и Орденом Светог Саве, док су у позадини препознатљиви обриси сликаревог атељеа и његовог инвентара (слика, камин и коњаничка скулптура светог Ђорђа).
© Sputnik / Лола Ђорђевић
9 / 18
Након његове смрти, урна са посмртним остацима српског сликара пренета је у Београд и положена да вечно почива у Алеји великана на Новом гробљу. Истога дана Музеј града Београда је испунио и другу жељу легатора и 11. јуна 1970. је отворен Музеј Паје Јовановића
© Sputnik / Лола Ђорђевић
10 / 18
Проглашење Душановог законика односно Крунисање цара Душана је историјска композиција Паје Јовановића рађена 1900. године по наруџбини Краљевине Србије за потреба Светске изложбе у Паризу на којој је награђена златном медаљом
© Sputnik / Лола Ђорђевић
11 / 18
На многим делима се могу видети делови намештаја из уметниковог атељеа у Бечу(попут овог ружичастог камина од љубичастог мермера)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
12 / 18
Легат је 1972. допуњен поклоном уметникове супруге Хермине-Муни Даубер, која је Музеју града Београда оставила 11 уметникових слика из приватне колекције и више комада стилског намештаја
© Sputnik / Лола Ђорђевић
13 / 18
Слика под називом „Портрет краљице Марије Карађорђевић“ сматра се једним је од најуспелијих репрезентативних портрета из сликарског опуса Паје Јовановића Портрет је био изложен на париском Салону 1931. године
© Sputnik / Лола Ђорђевић
14 / 18
Детаљ историјске композиције "Крунисање цара Душана". На самој слици је приказано проглашење Душановог законика у Скопљу 1349. године
© Sputnik / Лола Ђорђевић
15 / 18
Соба која се може сматрати дневним боравком, са раскошним огледалом и богато украшеним намештајем у себи крије разна Јовановићева признања и диопломе, као и његове палете и четкице за сликање
© Sputnik / Лола Ђорђевић
16 / 18
Детаљ лучног пролаз од пуног дрвета
© Sputnik / Лола Ђорђевић
17 / 18
Поред знаних и незнаних лепотица, дама из високог друштва, грофица и краљица, под његовом четкицом су се нашли и цар Фрања Јосиф, краљ Александар Карађорђевић, али и Маршал Тито
© Sputnik / Лола Ђорђевић
18 / 18
Ако се одлучите да посетите овај бисер наше културне баштине, кустос музеја ће вас, уз стручно вођење, на кратко "преселити" у време у којем је један уметник, светског реномеа живео и стварао
© Sputnik / Лола Ђорђевић